U Pećini Sumpora, na granici Grčke i Albanije, otkriven je svileni sloj veći od 100 m² u kojem živi oko 111.000 paukova dve vrste. To je prvi dokumentovani slučaj prave kolonijalne gradnje mreže kod Tegenaria domestica i Prinerigone vagans. Genetske, mikrobiomske i izotopne analize ukazuju na dugotrajnu izolaciju i prehrambeni lanac zasnovan na hemoautotrofnim mikroorganizmima. Otkriće pokazuje kako život prilagođava ponašanje i genetiku u ekstremnim podzemnim ekosistemima.
Otkrivena paučja „megapolis“ u Pećini Sumpora — mreža >100 m² i oko 111.000 paukova
Ogromna paučina i kolonija u pećini na granici Grčke i Albanije
U Pećini Sumpora, pećinskom sistemu koji se prostire duž granice između Grčke i Albanije, istraživači su otkrili gotovo nezamislivu koncentraciju paukova: svileni sloj koji pokriva više od 100 m² i dom je za oko 111.000 jedinki.
U koloni su zastupljene dve vrste: Tegenaria domestica — štalna (levkasta) mrežarka, sa približno 69.000 jedinki, i Prinerigone vagans — listasta (sheetweb) mrežarka, sa oko 42.000 jedinki. Ovo je prvo dokumentovano zabeleženo ponašanje prave kolonijalne gradnje mreže za obe vrste, navodi tim predvođen araknologom Istvánom Urákom (Sapientia Hungarian University of Transylvania).
Kako su otkrili „paučji grad“
Megakoloniја je prvi put primećena 2022. godine od strane rekreativnih speleologa koji su upozorili naučnike nakon što su naišli na neobičnu, biserno-sjajnu površinu obloženu mrežama. Nakon više terenskih poseta, istraživači su mapirali obimnu, međusobno povezanu ploču od hiljada preklapajućih levkastih i pločastih mreža koje zajedno deluju kao jedan ogroman sistem za lov i stanište.
Ko gradi mrežu — i kako žive zajedno
Analize konstrukcije mreže ukazuju da su Tegenaria gradile glavnu levkastu strukturu, dok su Prinerigone zauzimale gotove delove i uspostavile prisustvo bez očigledne agresije. Delovanje je opisano kao fakultativna kolonijalnost — ponašanje koje vrste ne pokazuju redovno na površini, ali ga razvijaju u uslovima obilja resursa u pećinskom okruženju.
Genetika, mikrobiom i izotopi: izolovana zajednica
Genetske analize, proučavanje crevnog mikrobioma i izotopna ispitivanja otkrile su jasno izdvojene pećinske linije bez dokaza o međusobnoj razmeni jedinki sa površinskim populacijama. Generacije izolacije oblikovale su gene i mikrobiomu ovih paukova, pa kolonija deluje potpuno odsečeno od spoljnog sveta.
„Naši nalazi otkrivaju jedinstven slučaj fakultativne kolonijalnosti u kosmopolitskoj vrsti, verovatno pokrenut obiljem resursa u hemoautotrofnoj pećini, i daju nove uvide u adaptaciju i trofičku integraciju površinskih vrsta u sulfidnim podzemnim staništima.“
Hrana i energetski tok u pećini
Izotopna analiza pokazala je da pauci jedu organizme rođene u pećini — ne nasumične uljeze sa površine. Pećinski ekosistem se oslanja na hemoautotrofne mikroorganizme koji vrše oksidaciju sumpornih jedinjenja; ti mikrobi formiraju matrice koje zatim privlače isopode, skakutave insekte (springtails), midževe, stonoge, skakavce i druge beskičmenjake. Isopodi i springtails se hrane mikrobnim slojevima; midževi i sitni grabežljivci jedu njih; a pauci, posebno, profitiraju od velike populacije midževa — gustina mreže korelira sa brojem midževa u neposrednoj okolini.
Zašto je otkriće važno
Ovo nalazište predstavlja retko dokumentovan primer kako površinske vrste mogu da kolonizuju i adaptiraju se na potpuno drugačiji, hemijski zasnovan podzemni ekosistem — ne samo fizički, već i socijalno. Promene u ponašanju (kolonijalno življenje), genetska diferencijacija i prilagođeni mikrobiom zajedno pokazuju dinamiku evolucije i ekološke integracije u ekstremnim staništima.
Rad o ovom otkriću je objavljen u časopisu Subterranean Biology.
Pomozite nam da budemo bolji.
