IUCN je na kongresu u Abu Dabiju pozvao na veću zaštitu mesopelagijske, tzv. „zone sumraka”, pozivajući na oprez pri odobravanju ribolova, geoinženjeringa i dubinskog rudarenja. Zona se nalazi na oko 200–1.000 m dubine i, prema nekim procenama, može sadržati i do 90% biomase riba, igrajući važnu ulogu u transportu ugljenika i regulaciji klime. Stručnjaci upozoravaju da zagađenje, industrijske aktivnosti i deoksigenacija predstavljaju ozbiljne pretnje koje zahtevaju hitnu međunarodnu akciju.
IUCN poziva na zaštitu okeanske „zone sumraka”: Vidimo veliki potencijal, ali i ozbiljne rizike
IUCN traži veću zaštitu mesopelagijske „zone sumraka”
Kako bi sačuvali biodiverzitet i klimatske funkcije okeana, stručnjaci pozivaju na strožiju procenu i kontrolu novih komercijalnih aktivnosti u jednoj od najranjivijih morskih zona.
Delegati na Kongresu Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) u Abu Dabiju podržali su predlog koji zahteva oprez pri odobravanju budućih projekata ribolova, geoinženjeringa i dubinskog rudarenja u mesopelagijskoj, tzv. „zoni sumraka”.
Šta je mesopelagijska zona?
Mesopelagijska zona se prostire otprilike od 656 do 3.280 stopa ispod površine (oko 200–1.000 metara). U tom sloju prodiranje sunčeve svetlosti je znatno smanjeno, a pritisak i uslovi se menjaju sa dubinom.
Ova zona predstavlja izuzetno bogat i jedinstven ekosistem. Prema nekim procenama, mesopelagijska biomas može činiti i do 90% ukupne biomase riba, uključujući ribe, rakove i glavonošce. Mnoge od tih vrsta svakodnevno migriraju ka površini da bi se hranile — proces poznat kao dnevna vertikalna migracija — i vraćajući se u dubine prenose ugljenik, čime doprinose dugoročnom skladištenju CO2 i regulaciji klime (tzv. biološki pump).
„Vidimo veliki potencijal u mesopelagijskom delu okeana,”
Esben Sverdrup‑Jensen, predsednik Evropske asocijacije organizacija proizvođača ribe: „72% Zemljine površine prekriveno je vodom, a manje od 10% naše hrane dolazi iz okeana. Ako se biomasa iz mesopelagija održivo upravlja, potencijal ovog resursa je ogroman.”
Rizici i pretnje
Ipak, zona je sve ugroženija zbog rasta zagađenja, intenzivnih industrijskih aktivnosti i efekata klimatskih promena. Intenzivan ribolov, planovi za dubinsko rudarenje i različite vrste geoinženjeringa predstavljaju rizik za vrste koje sporo rastu i razmnožavaju se.
Posebna zabrinutost je i deoksigenacija mora — smanjenje sadržaja kiseonika u vodenim slojevima — koja se pogoršava porastom temperature i može drastično promeniti uslove života u mesopelagiju.
U aprilu, predsednik Donald Trump izdao je izvršnu naredbu kojom se podstiče američko „liderstvo u nauci i tehnologiji dubokog mora i u resursima morskog dna”, uključujući podsticanje istraživanja i razvoja industrije dubinskog rudarenja radi pronalaženja kritičnih minerala u osetljivim morskim ekosistemima.
Šta dalje?
Chris Dorsett, potpredsednik organizacije Ocean Conservancy, ocenio je za Mongabay da je IUCN‑ov predlog važan korak u podizanju svesti i podsticanju konkretnih mera zaštite „na terenu”. IUCN često služi kao inkubator za ideje koje kasnije dobiju podršku i u drugim političkim procesima.
Predložene mere ne nameću automatske zabrane, već pozivaju na strožiju procenu rizika, veća naučna istraživanja i međunarodnu saradnju pre nego što se odobre aktivnosti koje bi mogle nepovratno narušiti ovaj ključni deo okeanskog sistema.
Zaključak: Mesopelagijska zona igra ključnu ulogu u održavanju biodiverziteta i klimatske ravnoteže. Njena osetljivost zahteva predostrožnost u donošenju politika koje utiču na duboke morske ekosisteme — istovremeno otvarajući pitanja o održivom korišćenju resursa i potrebi za snažnijim međunarodnim okvirom zaštite.
Pomozite nam da budemo bolji.
