Centri za prevare u jugoistočnoj Aziji: prisilni rad, desetine milijardi izgubljenih i zašto racije ne rešavaju problem

U ogromnim kompleksima u jugoistočnoj Aziji radnici rade po 12–16 sati dnevno, često bez pasoša, dok organizovane kriminalne grupe izvode globalne onlajn prevare. Iako su vlasti sprovodile racije i rušile neke centre, industrija se širi i preobražava, a žrtve i dalje stradaju.

Kako započinje zamka

Prevare često počinju jednostavnom porukom: SMS s pozivom na povremeni posao, poruka „zdravo“ s nepoznatog broja ili oglas za unosan posao. Kandidati budu namamljeni obećanjem dobre plate i uredskog posla, a kada pristanu, često im se oduzmu pasoši i sloboda kretanja.

Primer: KK Park i gušenje u Mjanmaru

Tokom racije u kompleksu poznatom kao KK Park, vojna hunta u Mjanmaru objavila je zatvaranje dela objekta, ali civilne grupe upozoravaju da su aktivnosti nastavile u drugim delovima. Oko 1.500 radnika pobeglo je u Tajland — među njima građani Indije, Kine, Filipina, Vijetnama, Etiopije, Kenije i drugih zemalja — dok su neki objekti srušeni.

Poreklo: od kazina do digitalnih šema

Mnogi od ovih centara proistekli su iz industrije kazina i pratećih usluga koje su privlačile visoke uloge, naročito iz Kine gde je kockanje zabranjeno. Pre pandemije, junket aranžmani i kazina su donosili klijente; kada su putovanja stala, neka kazina i prateći biznisi prešli su na digitalne prevare kako bi nadomestili gubitke.

Radna snaga: od namamljenih do prisilno angažovanih

Prema UN i drugim izvorima, procenjuje se da su stotine hiljada ljudi u regionu u uslovima prisilnog rada povezanog s onlajn prevarama — oko 120.000 u Mjanmaru i približno 100.000 u Kambodži, uz značajan broj i u drugim državama. Radnici prijavljuju oduzimanje pasoša, fizičko kažnjavanje i strogu kontrolu kretanja; povlastice ima samo uski krug menadžera.

Globalni uticaj i konkretni slučajevi

Prevarne mreže ciljaju žrtve širom sveta, koristeći napredne alate, uključujući prevodilačke sisteme pokretane veštačkom inteligencijom. Neki primeri iz izveštaja i optužnica:

• Opere u Filipinima razotkrivene su 2024. u sklopu investicionih prevara usmerenih prema kineskim državljanima.
• Više desetina Južnokorejaca vraćeno je iz Kambodže zbog učešća u sličnim operacijama.
• US tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv biznismena osumnjičenog za prevaru stotina Amerikanaca; Amerikanci su u 2024. izgubili najmanje 10 milijardi dolara u prevarama povezanima s jugoistočnom Azijom.

Metode prevara

Prevare obuhvataju lažne investicije u kriptovalute, task-prevare u kojima žrtva mora da dopuni račun da bi nastavila, kao i lažne romantične pristupe. U svakoj od tih shema prevaranti često stvaraju osećaj hitnosti kako bi primorali brzu uplatu.

"Ako samo spasimo žrtve, a nikoga ne uhapsimo, posebno vođe i transnacionalne sindikate, onda to nema smisla. Mogu ponovo da dođu do žrtava i nastave s prevarama,"

- Jay Kritiya, Civil Society Network for Victim Assistance in Human Trafficking

Zašto je suzbijanje teško

Glavni izazovi su transnacionalna priroda mreža, korupcija i zaštita koja dolazi od lokalnih moćnika, kao i pomeranje operacija na različite lokacije i formate (od velikih kompleksa do jedne kancelarije ili iznajmljene kuće). Aktivisti upozoravaju da bez hapšenja i finansijskog razbijanja vodstva, nove grupe brzo popunjavaju prostor koji se oslobodi racijama.

Zaključak

Problemcentri za prevare i prisilni rad u jugoistočnoj Aziji imaju direktan globalni uticaj: desetine milijardi dolara su izgubljene, a stotine hiljada ljudi su izložene nasilju i eksploataciji. Efikasno suzbijanje zahteva međunarodnu koordinaciju, hvatanje organizatora i mere zaštite za žrtve, ne samo pojedinačne racije i rušenja objekata.