Stotine delfina u Amazoniji uginulo — voda u jezeru bila toplija od đakuzija (do 41 °C)

Masovni pomor u Amazoniji zbog ekstremnih vrućina i suše

Kada su početkom oktobra 2023. desetinama leševi delfina počeli da izbacuju na obale jezera Tefe u saveznoj državi Amazonas, hidrogeolog Ajan Flajšman i njegov tim poslati su da utvrde uzrok. Ono što su zatekli bilo je zapanjujuće: suša i talas ekstremnih vrućina pretvorili su jezero u gotovo ključalu posudu — površinska temperatura vode dostizala je 41 °C (105,8 °F), što je toplije od većine đakuzija.

Nalazi objavljeni u časopisu Science ukazuju na ozbiljne posledice zagrevanja planete za tropske regione i slatkovodne ekosisteme, dok se u Brazilu održava UN-ova klimatska konferencija COP30.

„Niste mogli da stavite prst u vodu“, rekao je Flajšman. „Psihološki je bilo teško gledati toliko stradanja.“

Šta je otkriveno

Tim je obišao 10 jezera u centralnoj Amazoniji i otkrio da je u pet od njih dnevna temperatura vode prelazila 37 °C — znatno iznad uobičajenih 29–30 °C. Najekstremniji slučaj bio je jezero Tefe, čija je površina tokom suše smanjena za oko 75%.

Prema izveštajima WWF Brazil, u nedelji oko 23. septembra 2023. pronađeno je 153 mrtva delfina (130 ružičastih delfina poznatih kao boto i 23 tucuxi). U naredna dva meseca prijavljeno je više od 200 uginulih delfina ukupno; pored njih, masovno su umirale i ribe.

Zašto je voda bila toliko topla?

Računarsko modelovanje i merenja identifikovali su četiri ključna faktora koja su se međusobno pojačavala:

• jako sunčevo zračenje,
• plitke vode,
• slabi vetrovi,
• visoka zamuljenost (zamućenost vode koja povećava zadržavanje toplote).

U kombinaciji, ovi faktori doveli su do jakog zagrevanja ne samo pri površini, već i kroz kompletan dvometarski vodeni stub — noćne temperature su padale na oko 27 °C, što predstavlja veliki dnevno-noćni temperaturni stres za vodene organizme.

Širi ekološki uticaji

Osim delfina i riba, dogodilo se i masovno „cvetanje“ fitoplanktona koje je obojilo jezero u crveno — indikator ekološkog stresa i nekoordinisanih promena u lancu ishrane. Istraživači upozoravaju da ovakvi događaji nisu izolovani incidenti: analiza NASA satelitskih podataka od 1990. pokazuje da se temperature amazonijskih jezera povećavaju približno 0,6 °C po deceniji, brže od svetskog proseka.

Poziv na akciju

Autori studije naglašavaju potrebu za dugoročnim praćenjem temperatura i stanja jezera, i za uključivanjem lokalnih zajednica — autohtonih naroda, rečnih zajednica i afro-descendentnih stanovništava — u planiranje odgovora i prilagođavanja. Flajšman je izjavio da će na COP30 zastupati upravo ove zahteve.

Studija u Hydrological Processes dodatno potvrđuje da suše pojačavaju ekstremne temperature rečnih i jezerskih voda jer slabiji protok i niži vodostaji omogućavaju intenzivnije grejanje od sunčevog zračenja.

Zaključak: Masovni pomor delfina u Amazoniji ilustracija je rastućih i brzo eskalirajućih rizika koje klimatske promene donose slatkovodnim ekosistemima. Potrebne su hitne mere praćenja, upravljanja i uključivanja lokalnih zajednica kako bi se ublažile posledice i zaštitili izvor života i prihoda za ljude u regionu.