Tekst analizira kako mere američke administracije i smanjenje finansiranja nauke podstiču prelazak istraživača iz SAD u Kinu. Kineske institucije nude značajne finansijske podsticaje, bolje uslove i moderne istraživačke centre, naročito u Šenženu i na mestima poput SIGS. Podaci Princetona pokazuju značajan porast odliva, pretežno iz STEM oblasti, dok se naučnici suočavaju sa kulturnim i političkim izazovima u Kini.
Kako Trumpove mere za finansiranje nauke podstiču talas odliva istraživača u Kinu
Kako Trumpove mere za finansiranje nauke podstiču talas odliva istraživača u Kinu
SHENZHEN — Kada je Stephen Ferguson, 35-godišnji Njujorčanin, u junu ušao u salu za sastanke u Šenženu, iznenadilo ga je što je oko 50 naučnika iz vodeće kineske institucije došlo da čuje o njegovom iskustvu rada u Južnoj Kini. Ferguson, regrutovan 2023. kao istraživač biologije, rekao je da mu je susret potvrdio utisak: u Kini se nauka intenzivno promoviše i privlači talente.
Zašto se istraživači sele
Tokom poslednje decenije zabeležen je snažan talas premeštanja naučnika u Kinu — mnogi imaju porodične veze sa zemljom, ali ima i onih koji su prvi put u Kini. Povratak Donalda Trumpa u Belu kuću i mere njegove administracije — smanjenje naučnog finansiranja, ukidanje određenih grantova, strožija viza i skuplji H-1B procesi — dodatno su ubrzali ovaj trend.
U kombinaciji sa pojačanom kontrolom i sumnjama prema naučnicima kineskog porekla u SAD, to je ojačalo napore Pekinga da privuče vrhunske stručnjake i pozicionira Kinu kao globalni centar nauke.
Podaci i primeri
Prema analizi istraživača sa Princetona, samo u prvih šest meseci ove godine oko 50 tenure-track naučnika kineskog porekla napustilo je američke univerzitete i otišlo u Kinu; od 2011. ukupno ih je otišlo više od 850. Više od 70% tih stručnjaka radi u STEM oblastima, naročito u inženjerstvu i biomedicini.
Među imenima koja su prešla nalaze se viši biolog iz Nacionalnih instituta za zdravlje SAD, priznat statistik sa Harvarda i stručnjak za čistu energiju koji je radio u Ministarstvu energije SAD. Nedavno je Westlake University u Hangžou dovela Lin Wenbina, ranije profesora na Univerzitetu u Čikagu.
„SAD su sve skeptičnije prema nauci — bilo da je reč o klimi, zdravlju ili drugim oblastima“, rekao je Jimmy Goodrich, ekspert za kinesku nauku i tehnologiju. „U Kini se nauka prihvata kao ključ za budućnost.“
Potezi Pekinga: novac i privilegije
Peking ulaže znatna sredstva u privlačenje kadrova: Nacionalna fondacija za nauku Kine (NSFC) usmerava sve veći deo svog budžeta za programe talenta, dok provincije i gradovi nude finansijske podsticaje, plate, grantove i životne benefite. Novi K-viza namenjena je mladim stranih STEM stručnjacima, a univerziteti poput Tsinghua SIGS i Shenzhen Bay Laboratory grade moderne kampuse i laboratorije.
Strani i povratnički naučnici često dobijaju privilegovan pristup vrtićima i školama, startap finansiranje i dodatne grantove, što može znatno poboljšati uslove rada i života u Kini.
Šenžen kao centar privlačnosti
Šenžen se izdvaja kao čvorište: nekadašnje ribarsko selo pretvorilo se u tehnološki metropolu sa blizinom kompanija kao što je Huawei i sa brojnim istraživačkim centrima. Tsinghua SIGS ističe se kao primer škole koja pokušava da spoji industriju i akademiju i da privuče osoblje sa međunarodnim iskustvom — oko 80% njenog kadra ima iskustvo rada ili studija u inostranstvu.
Primeri poput Alexa Liua, koji vodi tim u Shenzhen Bay Laboratory i koristi lokalna sredstva za plate i istraživanja, pokazuju kako dolaze i mlađi istraživači, ne samo „superzvezde“.
Izazovi i dileme
Ipak, rad u Kini nosi i poteškoće: kulturno prilagođavanje, birokratska ograničenja i političke restrikcije koje ograničavaju akademsku slobodu. Mnogi strani stručnjaci bez prethodnih veza sa Kinom mogu se suočiti sa sumnjom u napredovanju i osećajem da je sistem rigidniji nego u Zapadu.
Za pojedince, odluka je teška — bolji resursi i plate nasuprot ograničenjima slobode istraživanja i drugačijem akademskom okruženju.
Šta to znači za globalnu nauku
Rastuće kinesko finansiranje i selektivno privlačenje međunarodnih kadrova menjaju balans u globalnom istraživačkom ekosistemu. Iako SAD i dalje imaju jake prednosti — infrastrukturu, ekosistem startapa i dugogodišnje akademske tradicije — trendovi upozoravaju da će konkurencija za ključne proboje u vakcinama, veštačkoj inteligenciji i drugim poljima biti sve oštrija.
Priređeno prema izveštajima iz međunarodnih medija i istraživanjima univerziteta.
Pomozite nam da budemo bolji.
