Kina kao najveći test-poligon za veštačku inteligenciju — masovno usvajanje koje oblikuje globalnu scenu

U Pekingu je, tokom nedavnog radnog dana, oko 50 ljudi stajalo ispred sedišta jedne mobilne internet kompanije čekajući pomoć pri instalaciji AI asistenta — prizor koji se ponavljao i u tehnološkom čvorištu Šenženu. Inženjeri su pomagali korisnicima da na svoje laptope instaliraju popularnog AI „agenta” OpenClaw, dok su slične demonstracije privlačile interese širom zemlje.

Kratko o fenomenu: Kina je u relativno kratkom roku postala masovni test-poligon za primenu veštačke inteligencije. Iako modeli razvijeni u SAD i dalje dominiraju sirovom računarskom snagom, kineski građani i kompanije brzo integrišu AI u svakodnevne usluge i poslovne tokove, od rezervacija i planiranja putovanja do zdravstvenih saveta i pravnih procesa.

Skala i upotreba

Prema izveštaju China Internet Network Information Center-a, više od 600 miliona ljudi u Kini koristilo je generativni AI u decembru — porast od 142% u odnosu na prošlu godinu. Sa porastom korišćenja "agentnih" sistema poput OpenClaw-a, povećala se i potrošnja podataka (merenih tokenima). Platforma OpenRouter je nedavno izvestila da je nedeljni udio tokena koje koriste kineski AI modeli premašio udio američkih modela.

Primeri iz prakse

Za mnoge Kineze AI je već svakodnevica: 64-godišnji penzioner iz Šangaja koristi chatbote za zdravstvene i opšte informacije; student iz Makaa koristi OpenClaw za kreiranje promotivnih video materijala i izradu web-sajta za manje od 5 juana. Kompanije poput Tencent-a, Alibaba-e i Baidu-a integrišu AI u proizvode i servise — Tencent je, na primer, uveo OpenClaw u WeChat, kinesku "super-aplikaciju".

Industrija i država

Kineske firme postavljaju interne ciljeve za veću primenu AI radi povećanja efikasnosti, dok država ulaže značajna sredstva u istraživanje i razvoj. U okviru državnih planova predviđa se prosečan godišnji rast izdvajanja za R&D od najmanje 7% do 2030. Nacionalna "AI plus" strategija podstiče integraciju AI u zdravstvo, obrazovanje, pravosuđe i druge sektore.

Izazovi i strategije

Glavno usko grlo su ograničenja pristupa najnaprednijim čipovima zbog američkih kontrola izvoza. Stručnjaci upozoravaju da to usporava napredak u određenim oblastima, ali istovremeno navode da je ubrzana koordinacija domaćeg lanca snabdevanja doprinela razvoju alternativa. Primer je podrška kineskih čipova (uključujući Huawei) u nekim novijim modelima, što smanjuje zavisnost od stranih proizvođača poput Nvidije.

"Takmičenje se pomera sa modela na ekosisteme," kaže Lizzi Lee iz Asia Society Policy Institute-a. "Korisnici u Kini deluju kao testeri u realnom vremenu, u velikom obimu."

Bezbednost i regulativa

Sa rastom instalacija, kineske vlasti su izdale upozorenja o mogućim rizicima — uključujući curenja podataka i druge bezbednosne pretnje — ali interesovanje javnosti ostaje snažno. Postoje i međunarodne tenzije: američke firme i kreatori politika optuživali su neke kineske startape za krađu tehnologije, dok Kina odbacuje takve tvrdnje.

Značaj za svet

Analize pokazuju da se jaz u performansama modela SAD–Kina značajno smanjuje, a neka istraživanja ocenjuju da je razlika "efektivno zatvorena". Ako se trendovi nastave, masovno testiranje i brza primena AI u Kini mogli bi oblikovati kako se tehnologija razvija i koristi globalno — kako u modelima, tako i u ekosistemima usluga.

Zaključak: Kina ne samo da brzo prihvata AI, već gradi i ekosisteme koji omogućavaju široku primenu — od svakodnevnih potrošačkih servisa do industrijskih i državnih rešenja. Glavni izazovi su pristup naprednim čipovima i bezbednosna pitanja, ali domaće inovacije i državne investicije smanjuju zavisnost od uvoza i ubrzavaju lokalni razvoj.