Gušeća berba: kako nasilje naseljenika uništava palestinske maslinjake i egzistenciju

Gušeća berba: nasilje naseljenika i ograničenja pristupa urušavaju palestinsku berbu maslina

Umm Šukri pregledava svaki svoj maslinjak kao i svake godine u poslednje decenije, ali ova sezona berbe je drugačija. Gotovo sva stabla su oštećena: grane su gole, krhke i bez ploda. Za 72-godišnjakinju koja je više od pola veka negovala svoje masline, gubitak je i emotivan i materijalan.

„Gušim se. Gušim se od gledanja kako moj mukotrpan rad biva uništen“, kaže Umm Šukri, dodajući da je porodica primorana da napusti imanje zbog pretnji naseljenika i ograničenja kretanja.

Porodica Šehade i mnogi drugi građani na Zapadnoj obali suočavaju se sa sličnim pritiscima: napadima naseljenika, ograničenjima kretanja koje nameće izraelska vojska i oštećenjima imanja dok su vlasnici udaljeni. Video-snimci i izveštaji lokalnih aktivista dokumentuju napade u kojima su berači povređivani, a maslinjaci uništavani ili vandalizovani.

Podaci i uticaj

Prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR), u prvoj polovini 2025. zabeleženo je 757 napada naseljenika koji su prouzrokovali žrtve ili štetu na imovini — što predstavlja rast od 13% u odnosu na isti period prošle godine. Palestinska Komisija za kolonizaciju i otpor Zidu (CWRC) navodi najmanje 259 napada na berače od početka sezone berbe, dok Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA) prijavljuje više od 4.000 oštećenih stabala i mladica.

Maslina je za mnoge domaćinstva više od simbola — to je izvor prihoda: prema OHCHR, do 100.000 porodica zavisi od berbe maslina. Porodice, poput Šehadeovih, procenjuju stotine do hiljade dolara štete po godina zbog propuštene berbe i uništenja useva.

Pravni i sigurnosni kontekst

Palestinci često ukazuju na ono što nazivaju dvostrukim pravnim sistemom: Palestinci podležu vojnom pravu na Zapadnoj obali, dok su izraelski naseljenici obuhvaćeni civilnim zakonima Izraela. Mnogi tvrde da postoji osećaj nekažnjivosti među napadačima, jer rijetko dolazi do ozbiljnijih postupaka protiv naseljenika.

IDF (Izraelske odbrambene snage) u saopštenjima ističe osudu nasilja i navodi da ispituje incidente i da će se disciplinski postupati kada je to potrebno. Aktivisti, međutim, često tvrde da vojska ograničavanjem pristupa (proglašavanjem zatvorenih vojnih zona) dodatno onemogućava Palestincima da ubiru plodove svojih oranica i da ponekad deluje u neposrednoj blizini napadača.

Primeri i reakcije

U brojnim snimcima vidljivi su maskirani napadači sa palicama, a u nekim slučajevima i oružjem, dok su u drugim zabeleženi slučajevi prisustva ili prolaznog delovanja vojske u blizini. Organizacije poput Rabbis for Human Rights prate i prate berače uz podršku volontera kako bi povećale bezbednost tokom berbe, ali ni to ne garantuje potpunu zaštitu.

„Neuspeh da se spreče ili kazne takvi napadi nije u skladu sa međunarodnim pravom. Palestinci moraju biti zaštićeni. Impunitet ne sme da preovlada“, rekao je Tom Fletcher, šef humanitarne pomoći UN.

Posledice i perspektiva

Osim neposredne štete na usevima i imovini, nasilje i ograničenja pristupa povećavaju ekonomski i psihološki pritisak na ruralne zajednice. Aktivisti i predstavnici UN upozoravaju da nastavak ovih obrazaca doprinosi iseljavanju i daljem osiromašenju, dok političke odluke i širenje naselja pogoršavaju tenzije.

Za mnoge porodice, kao što su Šehadeovi i Šakarne, maslinjaci predstavljaju vezu s prošlošću, identitetom i prihodima — pa i pored straha, odluka da ostanu i brinu o zemlji često ostaje nepokolebljiva.

Zaključak: Berba maslina na Zapadnoj obali ove godine je, pored obične sezone rada, postala i test izdržljivosti zajednica koje zavise od tog roda. Internacionalne organizacije pozivaju na efikasnu zaštitu, odgovornost za počinioce i hitno rešavanje humanitarnih posledica.