U Burinu, zemljoradnička zadruga predvođena Gašanom Nadžarom obnavlja staklenike i useve koje uništavaju naseljenici i, delimično, vojska. Tri ključna napada ovog leta prouzrokovala su štetu od približno 30.000 šekela na foliji, gubitak 9.000 sadnica i uništenje više od 1.500 stabala, dok je 7.000 m² pšenice izgorelo. Zadruga od oko 25 porodica koristi "Tom and Jerry" taktiku — vraćaju se na zemlju čim prođu racije — i kombinuje poljoprivredu sa programima za dostojanstvo i suverenitet hrane.
Palestinski seljaci ponovo obnavljaju staklenike koje ruše naseljenici u Burinu
Ghassan Najjar, a member of the Burin Land and Farming Cooperative [Al Jazeera]
Burin, okupirana Zapadna Obala – Kad izraelska vojska uđe u selo Burin, telefon Gašana Nadžara počne da zvoni. Konvoj oklopnih transportera prolazi uskim ulicama dok se vojnici raspoređuju i zatvaraju radnje jedna po jedna. Za članove Zemljoradničke i Poljoprivredne zadruge Burin, odgovor na tu silu nije oružani otpor, već upornost u radu na zemlji i obnova onoga što je uništeno.
Napadi i razaranja
13. jula, jedan naseljenik je pokušao da pase stoku u jednom od pet staklenika zadruge. Članovi su uspeli da zadrže životinje dok granična policija nije stigla. Sledeće noći, oko deset naseljenika vratilo se i potpuno uništilo svih pet staklenika: skinuli su plastične folije i uništili sisteme za navodnjavanje.
Prema proceni zadruge, šteta samo na plastičnoj foliji iznosila je oko 30.000 šekela (~10.000 USD). Tog jutra je kupljeno i oko 9.000 sadnica paradajza vrednih oko 8.000 šekela (~2.670 USD) — koje su uginule jer nije bilo gde da se presade.
Samo nekoliko nedelja kasnije, nadžar navodi da je više od 1.500 maslina i drugih stabala bilo posečeno ili zapaljeno, dok je od 10.000 m² posijane pšenice izgorelo oko 7.000 m² pre žetve. Veći deo zemljišta u Burinu sada se nalazi u takozvanim zatvorenim vojnim zonama koje se, kako kažu meštani, obnavljaju na mesečnom ili dvomesečnom nivou — formalno iz ‘‘bezbednosnih’’ razloga, ali u praksi onemogućavaju Palestincima pristup njihovim parcelama.
Šira slika
Oblasti poput Burina nisu izolovani slučaj. Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA) zabeležila je 1.418 napada naseljenika u Zapadnoj obali do jula ove godine koji su rezultirali žrtvama ili materijalnom štetom — stopa koja je na putu da nadmaši rekord iz 2025. Human Rights Watch, Amnesty International i druge organizacije ukazuju na to da izraelske vlasti često ne sankcionišu takve napade, što doprinosi pritiscima koji podstiču prisilno raseljavanje Palestinaca.
Zadruga kao odgovor
Nadžar je osnovao zadruge u martu 2020. godine; danas okuplja oko 25 porodica, od kojih je 17 žena, i obrađuje oko 25.000 m² (6 jutara). Zadruga nije samo ekonomski projekat: prema njegovim rečima, to je i politička borba za dostojanstvo i suverenitet hrane. Petnaest procenata prihoda vraća se u selo za programe za decu i žene, a ranije su najugroženije porodice dobijale povrće besplatno — danas im zadruga pomaže da same obrađuju male parcele kroz program „Ne daj mi ribu; nauči me da pecam".
Pre prijema, novi članovi prolaze šestomesečni trening koji obuhvata političku ekonomiju okupacije i praktične metode agroekologije bez hemikalija. Zadruge se sastaju svake dve nedelje za planiranje, a na kraju meseca analiziraju rezultate.
"Tom and Jerry" taktika
Da bi sačuvali pristup zemljama uprkos čestim racijama, članovi zadruge primenjuju ono što nazivaju "Tom and Jerry" programom: rano ustaju i odlaze na parcele, beže kad pristigne vojska i vraćaju se čim se povuče. Čak i kad nema sadnje ili berbe, ljudi idu na polja da piju kafu i pokazuju prisustvo: poruka je jasna — ovo je naša zemlja i nećemo otići.
"Povezujemo svoje dostojanstvo sa zemljom. Ne mislim da iko može živeti bez dostojanstva", rekao je Nadžar.
Otpor i trajnost
Po Nadžarovim rečima, od jula je to sedmi put da su staklenici zadruge bili vandalizovani ili uništeni. Ipak, zadruga nastavlja da obnavlja strukture, postavlja ogradu koja bi mogla usporiti naredne napade i širi edukaciju i samostalnost meštana. Nadžar naglašava: zadruga ne zavisi od jedne osobe — ona je za selo, za poljoprivrednike i za ideju slobode i suvereniteta hrane.
Zaključak: Priča o zadruzi iz Burina pokazuje kako ruralna zajednica odgovara nasilju upornošću u radu na zemlji, organizacijom i programima koji spajaju ekonomsku sigurnost sa borbom za ljudsko dostojanstvo.
Pomozite nam da budemo bolji.
