Irski naučnici razvili su metodu za vraćanje otisaka prstiju sa čaura izloženih visokim temperaturama. Tehnika koristi specijalnu hemijsku smešu i slab električni napon kako bi vizualizovala pore i brazde. Dosadašnji eksperimenti su rađeni na čaurama grejanim u peći, pa su potrebna dodatna testiranja na stvarno ispaljenim metcima zbog efekta gasnog povratnog udara.
„Sveti gral“ forenzike? Irski naučnici uspešno izdvajaju otiske prstiju sa jako zagrejanih čaura
Proboj u forenzičkoj analizi čaura
Istraživači sa Maynooth University (Irska) predstavili su metodu kojom su uspeli da povrate ljudske otiske prstiju sa čaura metaka izloženih vrlo visokim temperaturama. Autorice i autori studije su hemičarka Eithne Dempsey i njen nekadašnji doktorant, hemičar Colm McKeever (sada na Technological University of the Shannon).
Prethodno se smatralo da intenzivna toplota pri paljenju potpuno uništava biološke tragove na čauri. Tim je, međutim, pomoću specijalne hemijske smeše i primene male količine napona uspeo da vizualizuje brazde i pore otisaka — detalje koji su na „najvišem nivou“ potrebni za identifikaciju.
Kako metoda funkcioniše
Autori objašnjavaju da koriste ostatke „izgorelog“ biološkog materijala na površini čaure kao vrstu šablona. Primenom elektrokemijske tehnike čaura postaje elektroda, što omogućava taloženje specifičnih supstanci u praznine između brazdi i tako razotkriva iste. Metoda je u laboratorijskim uslovima uspešno otkrila otiske i na čaurama koje su bile dodirnute, grejane i potom uskladištene više od godinu dana.
Ograničenja i naredni koraci
Iako su rezultati obećavajući, važna ograničenja ostaju: u eksperimentima metci nisu bili ispaljeni iz vatrenog oružja, već su grejani u peći kako bi se simulirala visoka temperatura. Autori upozoravaju da gasni povratni udar (gaseous blowback) pri stvarnom ispucavanju može dodatno uklanjati ili oštećivati tragove — i upravo to treba ispitati u daljim studijama.
Dalja testiranja treba da obuhvate čaure iz stvarnih scenarioa (različiti kalibri, tipovi municije, uticaj prljavštine, barijera i vremena), evaluaciju uzročnosti i osetljivosti metode, kao i procenu primenjivosti u sudsko-forenzičkoj praksi.
Studija je objavljena u časopisu Forensic Chemistry. Iako nije konačan „sveti gral“, alat koji su razvili McKeever i Dempsey predstavlja značajan korak napred u mogućnostima forenzičke identifikacije.
Zaključak: Metoda je dokaz koncepta koji može unaprediti forenzičku analizu čaura, ali je potrebno opsežnije testiranje na pravim ispaljenim metcima pre nego što postane standardna tehnika u istrazi zločina.
Pomozite nam da budemo bolji.
