Tim sa Scripps Institution of Oceanography razvio je metodu za razlikovanje magnetnih zapisa nastalih pri prvom pečenju keramike od onih prikupljenih tokom kasnijeg perioda. Eksperimenti su pokazali da se viskozni remanentni magnetizam kod uzoraka starijih od ~1.000 godina briše tek iznad 112 °C, dok moderni uzorci gube taj signal na nižim temperaturama. Metod, opisan u PNAS, može pomoći muzejima, arheolozima i sudovima u otkrivanju lažnih artefakata.
Novi test otkriva da li je stara keramika autentična — prag 112 °C
Scripps Oceanography geoscientist Lisa Tauxe inserts samples into a thermal demagnetizer. (Scripps Institution of Oceanography via SWNS)
Istraživači sa Scripps Institution of Oceanography (University of California San Diego) razvili su novu metodu koja omogućava da se razlikuju prave antičke glinene posude od modernih falsifikata. Metoda koristi razliku u ponašanju dve vrste magnetizma u keramičkim materijalima i može postati koristan alat za muzeje, arheologe i sudove.
Kako metode funkcioniše
Kada se glina peče, čestice u materijalu „zabeleže“ usmerenje Zemljinog magnetnog polja u tom trenutku. Tim je razdvojio dve komponente tog zapisanog magnetizma:
Photo illustration comparing fake and authentic artifacts. (Yoav Vaknin via SWNS)
- Termalni remanentni magnetizam (TRM) — magnetizam velikih čestica koji se trajno „zaključava“ pri hlađenju nakon pečenja.
- Viskozni remanentni magnetizam (VRM) — magnetizam sitnijih čestica koji se vremenom menja i može se relativno lako ukloniti ponovnim zagrevanjem.
Ishod je takav da se noviji predmeti gube VRM pri nižim temperaturama nego što je to slučaj sa predmetima stare proizvodnje. Istraživači su eksperimentalno utvrdili temperaturu iznad koje VRM kod starijih uzoraka prestaje da postoji.
Laboratorijski i modelni pristup
U laboratoriji su testirani uzorci različitog porekla: potvrđeno stari artefakti, suveniri iz Jerusalima i poznati falsifikati. Uzorke su zagrevali počevši od 50 °C, u koracima od 10 °C, i pratili gubitak viskoznog magnetizma. Tim je utvrdio da uzorci stariji od oko 1.000 godina zadržavaju VRM sve dok se ne zagreju iznad približno 112 °C, dok savremeniji uzorci gube VRM na nižim temperaturama.
Postdoctoral scholar Yoav Vaknin with an authenticated figurine from the Iron Age. (Yoav Vaknin via SWNS)
Autor studije Yoav Vaknin i koautor Lisa Tauxe objašnjavaju da su laboratorijski rezultati podržani mikromagnetnim modelima koje su izgradili pomoću savremene računarske snage. Ti modeli su simulirali dugoročno ponašanje čestica i pomogli da se potvrdi prag od 112 °C kao korisna razlika između starijih i novijih uzoraka.
Lisa Tauxe: „Ova tehnika može biti veliko olakšanje za muzeje i državne institucije koje moraju biti korak ispred falsifikatora.“
Autori napominju da metoda nije univerzalno rešenje za sva pitanja datovanja — prvenstveno razlikuje magnetne signale koji su se akumulirali nakon prvobitnog pečenja — ali predstavlja snažan dodatak postojećim analizama autentičnosti.
Primena i značaj
Metod, opisan u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), može se primeniti u muzejskim forenzičkim ispitivanjima, arheološkim analizama i kao dokaz u sudskim postupcima protiv krijumčarenja i prodaje lažnih antikviteta. Istraživanje naglašava i praktične aspekte: ispitivanja se izvode pri relativno niskim temperaturama koje ne oštećuju većinu keramičkih predmeta kada se pravilno sprovode.
Yoav Vaknin: „Nadam se da će naša metoda pomoći kustosima, arheolozima i organima reda u borbi protiv nezakonite trgovine starinama.“
Napomena: Metoda daje snažan indicijski dokaz, ali u praksi treba kombinovati više analitičkih pristupa (npr. stilska analiza, stratigrafija, hemijska i mineralna analiza) radi potpune verifikacije autentičnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
