Tim istraživača otkrio je da mastilo obogaćeno tragovima olova u nekim ugljenisanim svicima iz Herculaneuma može omogućiti detekciju teksta koristeći rendgensku fluorescenciju, rendgensku tomografiju i AI. Istraživači su napravili replike svitaka napisane olovnim mastilom, ugljenisali ih i uspeli da pročitan deo napisanog i pri vrlo niskim koncentracijama olova. Metod nudi niskorizičan način za razvoj algoritama i mogla bi povećati šansu za čitanje i očuvanje originalnih artefakata.
Olovo Koje Govori: Novi Metod Čita 2.000-Godišnje Ugljenisane Svitke Iz Herculanuma
Several papyrus scrolls before carbonization (left) and after carbonization (right). The tight rolling and waviness of the carbonized scrolls make them challenging for algorithms to read. . | Credit: Seiler et al., 2026, PLOS One, CC0
Reči drevnih filozofa koje su bile zatrpane i ugljenisane u erupciji Vezuva pre skoro 2.000 godina mogle bi biti dostupne savremenim čitaocima zahvaljujući otkriću da je deo mastila sadržavao tragove olova. Novo istraživanje (Seiler et al., 2026, PLOS One) pokazuje da kombinacija rendgenske fluorescencije, rendgenske tomografije i veštačke inteligencije može otkriti napisano čak i na najkrhkijim, ugljenisanim svitcima.
Kako je eksperiment izvodjen
Autori su napravili savremene replike papirusnih svitaka i napisali ih mastilom obogaćenim olovom, potom su svitke "ugljenisali" da bi simulirali uslove koje su zatekli u vilama Herculaneuma. Prvo su upotrebili rendgensku fluorescenciju (XRF) da potvrde prisustvo elemenata poput olova u mastilu, zatim su uradili rendgensku tomografiju (X-ray CT) kako bi dobili 3D snimke unutrašnjih slojeva, a specijalni softver i AI koristili su se za razlikovanje teksta od papira.
„Neverovatno je šta elektroni mogu da učine,“ rekao je Douglas Seiler, koautor studije i istraživački saradnik sa UC Berkeley.
Glavni nalazi
Iako su papirus i organske komponente mastila u originalnim svitcima često ugaljeni i sastavljeni od ugljika — što otežava kontrast pri rendgenskim metodama — prisustvo olova u mastilu stvara dovoljnu razliku u elementarnom sastavu da X-ray tehnike i algoritmi mogu detektovati zapis. Tim je uspeo da očita delove teksta čak i pri veoma niskim koncentracijama olova, iako nisu svi zapisi bili potpuno čitljivi.
The papyrus scrolls are prepared with inks of varying lead concentrations that an AI algorithm will detect via X-ray tomography. | Credit: Seiler et al., 2026, PLOS One,CC0
Zašto je ovo važno
Predložena procedura — prvo skeniranje svitaka zbog prisustva olova, pa potom primena naprednih tomografskih i algoritamskih tehnika — može značajno povećati verovatnoću uspešnog i bezbednog čitanja ovih dragocenih artefakata bez njihove fizičke destrukcije. To otvara mogućnost da se otkriju novi odlomci tekstova starogrčkih i rimskih mislilaca, naročito iz biblioteke vili u Herculaneumu.
Ograničenja i naredni koraci
Autori upozoravaju da metoda nije univerzalno rešenje: ne sadrži svaki svitak olovo u mastilu, a čak i kada je prisutno, ne garantuje potpuno restauraciju teksta. Potrebna su dodatna testiranja na originalnim svicima i dalji razvoj algoritama da bi se poboljšala čitljivost i smanjio rizik po artefakte.
Zaključak: Metod predstavlja niskorizičan put za razvoj i testiranje algoritama koji bi mogli otkriti do sada nepoznate tekstove iz Herculaneuma, uz mogućnost boljeg očuvanja originalnih svitaka.
Izvor: Seiler et al., PLOS One (16. septembar 2026). Fotografije i tehnički detalji navedeni u studiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
