Kareem El‑Badry, astrofizičar sa Caltecha i dobitnik MacArthur Fellows nagrade, koristi podatke misije Gaia da pronađe crne rupe indirektnim praćenjem pokreta binarnih zvezda. Ponovnom analizom preciznih podataka otkriva signale koje su drugi propustili, gradeći intuiciju poslednjih pet‑šest godina. Veruje da u Mlečnom putu postoji između 100 miliona i milijardu crnih rupa, dok je identifikovano tek oko 20–30.
Kako astrofizičar Kareem El‑Badry mapira nevidljivo i menja naše shvatanje crnih rupa
Kako astrofizičar Kareem El‑Badry mapira nevidljivo i menja naše shvatanje crnih rupa
Kada je Kareem El‑Badry uzeo nepoznati telefonski poziv u 7 ujutru, nije očekivao vesti koje će promeniti tok njegove karijere. Poziv je bio od MacArthur fondacije — obaveštenje da je izabran za jednog od dobitnika prestižne MacArthur Fellows nagrade, često nazvane "genius grant".
„To mi je dalo potvrdu da zajednica smatra korisnim deo mog istraživanja. Daje mi slobodu da preuzimam veći rizik i pokušam hrabrije, ali rizičnije stvari,” kaže El‑Badry.
El‑Badry je astrofizičar na California Institute of Technology (Caltech). Njegov rad fokusira se na binarne zvezde — parove zvezda koji nastaju zajedno i međusobno orbitiraju — i na to kako te veze otkrivaju masu koja bi inače ostala nevidljiva, uključujući i crne rupe.
Jedna od ključnih tehnika koju koristi jeste indirektno posmatranje: ako jedna zvezda u paru postane crna rupa, možemo je otkriti preko gravitacionog uticaja koji ima na drugu, još vidljivu zvezdu. Takav pristup omogućava pronalaženje crnih rupa koje ne emituju svetlost i stoga su ostale nezapažene klasičnim metodama.
El‑Badry intenzivno koristi podatke visokog kvaliteta sa misije Evropske svemirske agencije Gaia. Analizom preciznih pomeraja i brzina zvezda, traži tragove nevidljivih pratilaca — objekata koji otkrivaju svoju prisutnost isključivo kroz gravitaciju.
On univerzum vidi kao mrežu odnosa, a ne kao skup izolovanih objekata. „Sve u svemiru na neki način utiče na sve drugo. Veoma je retko da su zvezde potpuno izolovane,” objašnjava.
Ta međusobna povezanost, prema El‑Badryju, otvara mogućnosti za neočekivane otkrića: dodavanje još jedne zvezde ili bilo kog pratioca drastično komplikuje dinamiku, što dovodi do zanimljivih i često nepredvidivih fenomena.
Njegova metoda često uključuje ponovno pregledanje već dostupnih podataka i pronalaženje signala koje su drugi propustili. Kako ističe, intuicija i iskustvo stečeno tokom poslednjih pet‑šest godina pomažu mu da uoči neobične obrasce: „Ponekad vidiš nešto što te iznenadi i shvatiš da tu mora da postoji nova informacija.”
El‑Badry često koristi analogiju sa Google Maps: možemo „zumirati” pogled na nebo — u nekim oblastima imamo dublje, detaljnije posmatranje zahvaljujući većim teleskopima i preciznim misijama poput Gaije.
Prema njegovim procenama, u Mlečnom putu bi trebalo da postoji između 100 miliona i milijardu crnih rupa, dok je trenutno identifikovano tek oko 20–30. To pokazuje koliko je naše znanje nepotpuno i koliko je prostora za otkrića.
El‑Badry želi da njegovo istraživanje približi javnosti ideju da noćno nebo nije samo lepo — svaka tačkica može skrivati dinamičnu priču: binarne zvezde koje razmenjuju materiju, pulsirajuće zvezde ili sisteme koje opslužuju skrivene crne rupe.
„Postoji više osnovnih stvari o univerzumu koje ne razumemo nego što razumemo. Srećan si ako uspeš da pomeriš granicu znanja bar za mali korak,” kaže on.
El‑Badryjeva priča je primer kako pažljivo preispitivanje podataka i drugačiji pristup mogu dovesti do velikih otkrića. Nagrada MacArthur mu nije samo lično priznanje — ona je poziv na hrabrije istraživanje nepoznatog i dublje razumevanje naše galaksije.
Pomozite nam da budemo bolji.
