Tim koji je analizirao podatke sa NASA-inog satelita TESS otkrio je da zvezde u ranoj fazi crvenog džina uništavaju bliske planete češće nego što se ranije mislilo. Od ~500.000 sistema izdvojeno je ~15.000 signala, identifikovano ~130 planeta (33 nova kandidata). Verovatnoća da zvezda koja se širi poseduje planet iznosi samo 0,11% — oko 3% manje nego kod zvezda na glavnoj sekvenci. Iako Zemlja možda fizički preživi, uslovi za život verovatno neće; dalja merenja masa planeta pomoći će razjasniti mehanizme uništavanja.
TESS otkriva: starije zvezde uništavaju planete češće nego što smo mislili — šta to znači za Zemlju?
Nova analiza podataka sa NASA-inog satelita TESS pokazuje da zvezde u ranoj fazi pretvaranja u crvene džinove efikasnije „gutaju“ svoje bliske planete nego što se ranije smatralo.
Kako su došli do otkrića
Istraživači su započeli sa približno 500.000 zvezdanih sistema posmatranih satelitom TESS, zatim su suzili izbor na oko 15.000 mogućih tranzitnih signala. Primenom algoritma koji je identifikovao kandidate koji kruže oko zvezda koje upravo ulaze u fazu crvenog džina, tim je izdvojio ~130 planeta, od kojih je 33 nova kandidata prvi put prijavljeno u ovom radu.
Ključni nalazi
Analiza pokazuje značajan pad učestalosti planeta blizu zvezda koje su počele da se šire: verovatnoća da takva zvezda poseduje planet iznosi samo 0,11%, što je približno za 3% niže nego kod zvezda na glavnoj sekvenci. Takođe je primećeno da se kako zvezda stari smanjuje i verovatnoća da poseduje džinovsku planetu poput Jupitera ili Saturna.
Zašto dolazi do uništavanja
Autori navode dva glavna mehanizma: direktno „progutanje“ kada se spoljni slojevi zvezde rašire, i pojačane plimne (tide) interakcije koje usporavaju planetu i uzrokuju da njena orbita spirala pada ka zvezdi.
"Ovo je snažan dokaz da, kada zvezde napuste glavnu sekvencu, one brzo mogu uzrokovati da planete spiralno upadnu u njih i budu uništene... Očekivali smo ovaj efekat, ali smo iznenađeni koliko su efikasne te zvezde u ‘gutaju’ svoje bliske planete," rekao je Edward Bryant (Univerzitet u Warwicku).
Šta to znači za Zemlju?
Prema sadašnjim modelima, Sunce će za oko 5 milijardi godina ući u fazu crvenog džina i proširiće se dovoljno da proguta Merkur i Veneru — moguće i Zemlju. Ipak, rezultati ovog rada su zasnovani na ranoj post-glavnoj sekvenci (prvih 1–2 miliona godina te faze), pa nije definitivno potvrđeno šta će se desiti u kasnijim fazama. Vincent Van Eylen (UCL) ističe: "Zemlja možda fizički preživi izmene orbite, ali uslovi za život verovatno neće opstati."
Dalji koraci
Tim planira da pribavi dodatna merenja — posebno mase pronađenih planeta — kako bi bolje razumeo koji sistemi podležu uništavanju, a koji ostaju netaknuti. Ta saznanja pomoći će da se preciznije procene šanse da planete poput Zemlje prežive evoluciju svoje zvezde.
Rad je objavljen u oktobarskom izdanju časopisa Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.
Pomozite nam da budemo bolji.
