Kepler je lansiran 2009. da otkriva planete slične Zemlji i tokom rada potvrdio je više od 2.600 egzoplaneta. Nakon otkaza žiroskopa misija je nastavila u proširenoj fazi K2, a u oktobru 2018. NASA je povukla teleskop kada je ponestalo goriva. Kepler i dalje mirno orbitira oko Sunca, a svi podaci su javno dostupni u arhivi MAST i koriste se za nova istraživanja.
Šta se desilo sa teleskopom Kepler? Misija, otkrića i kraj 2018.
Kepler je lansiran 2009. godine kao NASA-in teleskop namenjen otkrivanju planeta sličnih Zemlji pomoću merenja sitnih promena osvetljenja zvezda (metoda tranzita). Dobio je ime po nemačkom astronomu iz 17. veka Johannesu Kepleru i ubrzo je postao ključni instrument za potragu za egzoplanetama.
Kako je radio i kako se misija promenila
U osnovnoj fazi misija je neprekidno pratila oko 150.000 zvezda u jednoj oblasti neba, tražeći ponavljajuće padove svetlosti koji ukazuju na prolazak planeta ispred svojih zvezda. Kada su počeli da otkazuju žiroskopi (reaction wheels) — uređaji koji održavaju stabilnost teleskopa — tim je kreativno preoblikovao misiju u tzv. K2 proširenu fazu. K2 je koristio pritisak Sunčeve svetlosti za stabilizaciju i nastavio da otkriva nove sisteme sve do iscrpljenja pogonskog goriva.
Glavna otkrića i značaj
Kepler je potvrđeno otkrio više od 2.600 egzoplaneta i detektovao na hiljade kandidata. Njegovi podaci promenili su naše poimanje o raznolikosti planetarnih sistema — analize ukazuju da između 20% i 50% zvezda verovatno imaju male, moguće stenjaste planete slične Zemlji u nastanjivoj zoni. Kepler je takođe omogućio statističke procene učestalosti ovakvih planeta i postavio temelje za naredne misije poput TESS (koji pretražuje bliže, svetlije zvezde) i za propitkivanja atmosfere egzoplaneta pomoću James Webb teleskopa.
Kraj misije: zašto je povučen i gde je sada
U oktobru 2018. NASA je objavila da je Kepler povučen iz upotrebe pošto je kontrolnom centru ponestalo goriva potrebnog za korekcije položaja i za održavanje komunikacije. Poslednja "last light" slika snimljena je pre gašenja instrumenata, a potom su svi sistemi isključeni i letelica je passivizovana. Za razliku od misija kao što je Cassini (koja je kontrolisano završila u Saturnovoj atmosferi), Kepler je ostavljen da mirno orbitira oko Sunca na sigurnoj heliocentričnoj putanji — praktično neaktivni svemirski objekat u stabilnoj orbiti.
Gde su podaci i zašto su važni i danas
Svi naučni podaci i snimci koje je sakupio Kepler javno su dostupni u arhivu Barbara A. Mikulski Archive for Space Telescopes (MAST). Ti podaci i dalje se koriste za nova istraživanja, ponovne analize i otkrića — često u kombinaciji sa posmatranjima Hubble-a, TESS-a i James Webb teleskopa.
Zaključak: Kepler je bio revolucionarna misija koja je dramatično proširila naše znanje o egzoplanetama. Iako je misija završena zbog nedostatka goriva, njen naučni nasleđe nastavlja da oblikuje današnja i buduća istraživanja svemira.
Pomozite nam da budemo bolji.
