Mobilni "Ag Lab" iz Pensilvanije posetio je treći razred u Spring Townshipu i pružio praktične naučne eksperimente i lekciju o poljoprivredi. Učenici su istraživali reakciju kvasca sa šećerom i vodom — baš kako se oslobađa ugljen-dioksid i naduvavaju baloni — i proučavali anatomiju pečurke kako bi shvatili da su one gljive, a ne biljke. Program, koji vodi Cathy Vorisek, putuje državom u prikolicama od 40 stopa i obično košta oko 2.500 dolara, često finansiran od strane PTO organizacija.
Mobilni „Ag Lab“ oduševio trećake u Spring Townshipu — eksperimenti, pečurke i naučni metod
Mobilni "Ag Lab" dovozi nauku do učionice
SPRING TOWNSHIP — Dok su se 17 učenika Nicole Smith iz trećeg razreda smireno smestili u pokretnoj učionici, učenica Bella Hennessey zagledala je sadržaj svoje epruvete.
„Izgleda kao da je povraćeno“, rekla je Bella svom partneru Holdynu Cornellu — spontan, iskren komentar koji je izazvao osmehe, ali i tačno ilustrovao važnost posmatranja u nauci.
Mobilni laboratorij poljoprivredne edukacije — poznat kao "Ag Lab" — koji vodi Cathy Vorisek (Pennsylvania Friends of Agriculture Foundation) parkiran je ispred škole kako bi mališanima približio osnove poljoprivrede i naučnog metoda. Ag Lab je jedan od šest prikolica dužine 40 stopa koje putuju kroz saveznu državu Pensilvaniju, od Conneautville-a do Philadelphije.
Praktičan eksperiment: kvasac, šećer i balonćići
Učenici su imali dva zadatka: da istraže da li je pečurka biljka i da posmatraju šta se događa kada se u epruveti pomešaju kvasac, šećer i voda, a na otvor se stavi mali balon. Nakon što su "energčno protrestali" mešavinu, ona je postala penešava — znak da kvasac mrvi šećer i oslobađa ugljen-dioksid.
Kako je gas izlazio, balončići su se naduvali; jedan od njih je čak odleteo i glasno pukao. Henry Marvka, koji je bio među prvima koji su primetili promenu, oduševljeno je uzviknuo: „Moja je popucala! Ispustila je smeđu pufnu.“
Vorisek je učenicima objasnila proces fermentacije i tražila od njih da zapišu šta su čuli i osetili. Dok je jedan učenik opisao miris kao "povraćeno", drugi su miris uporedili sa mirisom svežeg kiselog hleba — primer kako ista pojava može ostaviti različit utisak.
Pečurke — nisu biljke
Nakon eksperimenta sa kvascem, deca su proučavala bele pečurke od šešira do micelijuma. Vorisek je objasnila da većina pečuraka koje se prodaju u SAD dolazi iz Pensilvanije, posebno iz oblasti oko Kennett Square-a, poznate kao "svetska prestonica pečuraka".
Učenici su presekli pečurke i uporedili ih sa štapićima celera natopljenim obojenom vodom kako bi videli razliku u načinu upijanja vode: celera koristi kapilare, dok pečurke upijaju vodu poput sunđera. Vorisek je istakla ključne razlike: pečurke nemaju hlorofil, ne proizvode sopstvenu hranu i stoga spadaju u poseban kralježak — gljive, a ne biljke.
O programu i reakcije zajednice
Jednonedeljna poseta Ag Lab-a obično košta oko 2.500 dolara, a iznos može rasti zavisno od troškova prevoza i smeštaja nastavnika. Troškove često pokrivaju organizacije roditelja i nastavnika (PTO), kao i u ovom slučaju. Cathy Vorisek, koja radi u programu skoro 35 godina, kaže da je poseta Conneaut Valleyja bila prilika da radi blizu kuće nakon ranijih putovanja.
PTO volonterka Abbie Wheeler i učenici bili su oduševljeni: deca su imala priliku da se bave praktičnim eksperimentima, postanu „naučnici“ na jedan dan i nauče više nego kroz obične časove pisanja i matematike.
„Deca apsolutno obožavaju ovo. U ovom uzrastu još nemaju redovan čas nauke — zato su praktične aktivnosti dragocene“, rekla je Wheeler.
Na kraju posete, učenici su složno potvrdili — nauka može da bude zabavna i da pokrene radoznalost: „Naučiš puno stvari, jer radiš više stvari umesto samo pisanja i matematike“, sumirao je Holdyn Cornell.
Pomozite nam da budemo bolji.
