UNHCR u izveštaju No Escape II upozorava da su vremenske nepogode u poslednjoj deceniji raselile oko 250 miliona ljudi (~67.000 dnevno). Izveštaj beleži poplave, rekordne vrućine i nestašice vode, prognozira porast zemalja ekstremno izloženih klimatskim rizicima sa 3 na 65 do 2040. i upozorava na opasne toplotne udare u izbegličkim kampovima do 2050. COP30 u Belému treba da donese konkretno klimatsko finansiranje za najugroženije zajednice.
UN upozorava: 250 miliona raseljenih zbog klimatskih promena — COP30 u Brazilu traži hitna rešenja
UN upozorava: 250 miliona raseljenih zbog klimatskih promena — COP30 u Brazilu traži hitna rešenja
Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) objavila je izveštaj No Escape II: The Way Forward uoči otvaranja 30. godišnje konferencije UN o klimatskim promenama (COP30) u Belému, Brazil. Izveštaj upozorava da su vremenske nepogode tokom protekle decenije dovele do oko 250 miliona unutrašnjih raseljavanja — što predstavlja više od 67.000 raseljavanja dnevno.
UNHCR navodi da klimatske promene dodatno pogoršavaju probleme ljudi koji su već bili raseljeni zbog sukoba i drugih uzroka, kao i njihove domaćine, naročito u osetljivim i konfliktom pogođenim sredinama. Među navedenim katastrofama su poplave u Južnom Sudanu i Brazilu, rekordne vrućine u Keniji i Pakistanu, kao i nestašice vode u Čadu i Etiopiji.
"Ekstremno vreme uništava domove i izvore prihoda i tera porodice — mnoge koje su već pobegle od nasilja — da ponovo beže. To su ljudi koji su već pretrpeli ogromne gubitke, a sada se suočavaju sa istim teškoćama i razaranjima,"
— Filippo Grandi, šef UNHCR‑a
Izveštaj prognozira ozbiljno širenje izloženosti klimatskim rizicima: broj zemalja koje su ekstremno izložene klimatskim hazardima mogao bi da poraste sa 3 na 65 do 2040. godine. Te države već su dom za више од 45% ljudi raseljenih usled sukoba. Pored toga, najtoplijih 15 izbegličkih kampova (između ostalog u Gambiji, Eritreji, Etiopiji, Senegalu i Maliju) bi do 2050. moglo da iskusiva skoro 200 dana godišnje opasnog toplotnog stresa.
UNHCR takođe upozorava na pad međunarodne finansijske podrške. Podseća se da je Washington ranije pokrivao više od 40% budžeta agencije, a smanjenje pomoći — uključujući rezove tokom administracije Donalda Trumpa i strože budžete kod drugih velikih donatora — ozbiljno ograničava kapacitete za zaštitu izbeglica i raseljenih porodica od posledica ekstremnih vremenskih prilika.
"Da bismo sprečili dalje raseljavanje, klimatsko finansiranje mora da stigne do zajednica koje već žive na ivici," upozorio je Grandi, ističući da COP30 mora da donese konkretna, operativna rešenja, a ne prazna obećanja.
Oko 50.000 učesnika iz više od 190 zemalja očekuje se u Belému, u Amazonskoj prašumi, gde će se razgovarati o merama za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. Jedna od spornijih tema je i Evropski mehanizam prilagođavanja granica ugljenika (CBAM): EU ga promoviše kao instrument za sprečavanje "curenja ugljika" i podsticanje zelenije proizvodnje, dok kritičari — uključujući SAD i Kinu — upozoravaju na rizik od prikrivenog protekcionizma. Zemlje u razvoju brinu da bi troškovi prelaska na zelenije tehnologije i takve politike mogli neproporcionalno da opterete manje razvijene ekonomije.
Izveštaj UNHCR‑a poziva na hitno povećanje finansiranja, ciljanu podršku ranjivim zajednicama i uključivanje pitanja raseljenih lica u globalne klimatske politike. Bez takve podrške, navodi agencija, milione ljudi očekuju ponovna, sve češća i duža raseljavanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
