Erik Bulatov, jedan od najuticajnijih predstavnika ruskog Sots Arta i moskovskog konceptualizma, preminuo je u Parizu u 92. godini. Najpoznatije delo Slava KPSS (Слава КПСС) prodato je 2008. za oko 2,2 miliona dolara. Bulatov je rođen 1933. u Jekaterinburgu, formirao kolektiv Sretenski bulevar i stekao međunarodnu slavu izlaganjem na Venecijanskom bijenalu 1988. godine.
Erik Bulatov, stub ruskog Sots Arta, preminuo u 92. godini — autor provokativne „Slava KPSS“
Erik Bulatov, jedan od ključnih predstavnika ruskog savremenog slikarstva, preminuo u 92. godini
Erik Bulatov, poznat po ironičnim i kritičkim radovima koji su propitivali i parodirali sovjetsku propagandu, preminuo je u Parizu u 92. godini, saopštila je u ponedeljak Ruska akademija likovnih umetnosti agenciji AFP. Informaciju je potvrdila i njegova supruga.
„Jedan od osnivača moskovskog konceptualizma i Sots-Arta preminuo je u nedelju u Parizu“, rekao je portparol Akademije za AFP.
Bulatov je najšire poznat kao jedan od tvoraca pokreta Sots Art, koji je u poslednjim decenijama SSSR-a provokativno koristio sovjetske slogane i simbole – načinom sličnim zapadnom Pop artu – kako bi razotkrio i ironizovao mehanizme političke ikonografije. Njegovi radovi su namerno stavljali državne parole u kontekst vedrog neba ili neutralnih pejzaža, stvarajući napetost između poruke i prizora.
Najpoznatije delo mu je Slava KPSS (Слава КПСС) — natpis velikim crvenim slovima na pozadini vedrog plavog neba. Ovo platno je 2008. godine prodate na aukciji u Londonu za oko 2,2 miliona dolara, što svedoči o njegovom međunarodnom značaju.
Rođen 1933. godine u Jekaterinburgu (tada Sverdlovsk) u porodici posvećenoj komunizmu, Bulatov je nakon završene škole za umetnost radio kao ilustrator dečjih knjiga. Kasnije je bio jedan od osnivača kolektiva Sretenski bulevar i aktivno učestvovao u moskovskom konceptualističkom krugu koji je delovao nasuprot zvaničnoj, ideološki kontrolisanoj umetnosti.
U vreme kada je umetnost u SSSR-u bila strogo kontrolisana, Bulatov i njegovi saradnici su često delovali „pod zemljom“ sve do postupne liberalizacije krajem 1980-ih. Njegovi radovi su predstavljeni na Venecijanskom bijenalu 1988. godine, što mu je donelo značajnu međunarodnu pažnju; nakon toga je živeo u Njujorku, a potom u Parizu.
Ostavština Bulatova obuhvata radove koji i danas aktivno podstiču raspravu o vezi umetnosti, politike i svakodnevice. Njegov specifičan stil i provokativna upotreba državnih simbola ostavili su trajan trag u istoriji savremene umetnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
