Geolog sa Univerziteta u Juti razvio je neinvazivnu metodu za snimanje rezonantnih frekvencija saguaro kaktusa pomoću seizmometara, što omogućava uvid u njihovu unutrašnju strukturu bez sečenja. Istraživanje sprovedeno u Tucson Mountain Parku obuhvatilo je 11 primeraka, svaki snimljen 15 minuta, a rezultati su objavljeni u American Journal of Botany. Promene frekvencija tokom dana i noći ukazuju na varijacije u čvrstini opne kaktusa; dodatne pretnje saguara uključuju klimatske promene, suše, požare i invazivne vrste.
„Vibracije“ saguara otkrivaju unutrašnju strukturu — nova neinvazivna metoda
Arizona, Sonoran pustinja — Iako deluju nepomično, saguaro kaktusi stalno vibriraju. Geolog sa Univerziteta u Juti prilagodio je opremu za merenje zemljotresa kako bi snimao rezonantne frekvencije saguara i na taj način neinvazivno istražio njihovu unutrašnju strukturu.
Kako funkcioniše metoda
Istraživač Moore upotrebio je seizmometre — instrumente koji se obično koriste za praćenje vibracija stena i zemljotresa — i pažljivo ih privezao za uspravne, pojedinačne primerke saguara, poznate kao "spears". Nakon dobijene dozvole okruga Pima, merenja su izvedena u Tucson Mountain Parku, rezervatu od oko 20.000 hektara pored Saguaro National Parka.
Prikupljanje podataka bilo je kratko i efikasno: svaki kaktus je sniman 15 minuta, a ukupno je registrovano 11 primeraka različitih visina. Rezultati su objavljeni prošlog meseca u časopisu American Journal of Botany.
Šta su otkrili
Iako je pretpostavka bila da sadržaj vode u biljci dominira kratkoročnim promenama vibracija, podaci su pokazali složeniju sliku. Rezonantne frekvencije pojedinačnih saguara menjale su se tokom dana i noći, što ukazuje na promene u čvrstini spoljnog sloja (opne) biljke — ponekad rigidniji, ponekad elastičniji.
Moore je rekao da je njegovo primarno polje ambientna seizmologija i da ga je iznenadilo koliko se iste tehnike mogu primeniti na biomehaniku biljaka. "Ne znam tačno šta se događa u tom spoljnjem korteksu na dnevnom nivou, ali očigledno se nešto menja", naveo je.
Zašto je značajno
Tradicionalne metode proučavanja unutrašnje arhitekture saguara često su bile invazivne — sečenje biljke na segmente ili dodavanje tegova — što može dovesti do smrti rastućih kaktusa koji decenijama dostižu zrelost. Neinvazivna tehnika otvara mogućnost dugoročnog praćenja strukturnog zdravlja ovih zaštićenih ikona bez nanošenja štete.
Pretnje i zaštita
Saguaro je ključna vrsta Sonoranske pustinje koja pruža zaklon i hranu pticama, slepim miševima, insektima i drugim životinjama. Vrsta je zaštićena zakonima savezne države Arizona — šteta, premještanje ili ubijanje saguara bez dozvole je zabranjeno.
U poslednjim godinama populacija saguara opada zbog klimatskih promena, dugotrajnih suša, požara i invazivnih vrsta. Izveštaj Arizona Game and Fish Department upozorava da čopori nenativnih magaraca ugrožavaju mlade biljke tako što jedu izvorne biljke koje im pružaju hlad. Studija iz 2025. godine je zabeležila porast stope smrtnosti u Desert Botanical Garden u Feniksu: sa oko 2% (2015–2020) do 7% u 2023, pri čemu je 2024. došlo do pada na nešto iznad 3%.
Perspektive
Moore se nada da će se metoda proširiti i postati alat za kontinuirano, neinvazivno praćenje statičnosti i strukturalnog zdravlja saguara. Takav pristup mogao bi pomoći čuvanju ovih sporo rastućih, kulturno i ekološki vrednih "stražara" Sonoranske pustinje.
Napomena: Ovaj rad predstavlja primer kako tehnike iz geologije mogu doprineti biologiji i zaštiti prirode, ali su potrebna dalja istraživanja da bi se razjasnili uzroci dnevnih promena rezonantnih frekvencija.
Pomozite nam da budemo bolji.
