Genetika oblikuje uticaj društvenih mreža — studija na 6.492 blizanca

Genetika i društvene mreže: šta pokazuje nova holandska studija

Holandski istraživači koji su analizirali podatke iz registra blizanaca u Nizozemskoj zaključuju da je povezanost između upotrebe društvenih mreža i opšteg blagostanja slaba i da je delimično objašnjena genetskim faktorima. Rezultati su objavljeni u časopisu Behavior Genetics i zasnivaju se na uzorku od 6.492 učesnika iz blizanačkog registra.

Ključni nalazi

Tim je ispitao podatke od 6.492 osobe (uzrast 16–89, prosečno 35 godina; 71% žena). U analizama su korišćeni podaci o navikama na društvenim mrežama — broj naloga, ukupno vreme provedeno na mrežama i učestalost objavljivanja — kao i različite mere mentalnog zdravlja i blagostanja (simptomi anksioznosti i depresije, zadovoljstvo životom, sreća, flourishing, kvalitet života).

Istraživanje ukazuje na nekoliko važnih tačaka:

• Opšte korelacije između ponašanja na društvenim mrežama i pokazatelja blagostanja su skromne: statistički značajne, ali male po veličini efekta.
• Delimično objašnjenje tih povezanosti leži u zajedničkim genetskim uticajima — procene naslednosti (heritability) dostizale su do ~72% za vreme provedeno dnevno na društvenim mrežama i do ~54% za učestalost objavljivanja.
• Više naloga i veće vreme provedeno na mrežama ponekad su bili povezani sa većim flourishing, dok je češće objavljivanje na manjem broju platformi bilo povezano sa nižim blagostanjem u poređenju sa pasivnijim angažmanom na većem broju platformi.

Metodološki okvir

Ispitivanje blizanaca omogućava istraživačima da procene u kojoj meri su sličnosti u ponašanju i u iskustvima rezultat genetike naspram uticaja okoline. Veća sličnost između jednojajčanih (identičnih) blizanaca u odnosu na dvojajčane obično sugeriše jači genetski doprinos.

"Ne bi trebalo da nas naslovne vesti poput 'društvene mreže su toksične' odvrate od razumevanja individualnih okolnosti," rekao je vodeći autor Selim Sametoğlu za Max Planck društvo.

Implikacije i preporuke

Autori upozoravaju da pojednostavljeni, univerzalni zaključci — i politike zasnovane na pretpostavci da svi reaguju isto na izloženost platformama — verovatno neće biti efikasni. Umesto masovnih zabrana ili rigidnih ograničenja, rezultati sugerišu da bi pristupi koji uzimaju u obzir individualne razlike (genetika, životne okolnosti, socijalna podrška) mogli biti korisniji pri prevenciji i tretmanu problema vezanih za mentalno zdravlje.

Ograničenja

Važno je naglasiti da studija ne dokazuje uzročnost: korelacija ne znači nužno uzrok. Uzorak je iz Nizozemske i sa većim udelom žena, što može ograničiti generalizaciju nalaza na druge populacije. Takođe, mera „vremena na mreži" i samoprijavljeni podaci imaju inherentna ograničenja.

Zaključak

Ova studija doprinosi nijansiranijem razumevanju odnosa između društvenih mreža i mentalnog zdravlja: efekti postoje, ali su u proseku mali i u većoj meri zavise od individualnih faktora, uključujući genetiku. To znači da su ciljane, personalizovane intervencije i dalje poželjnije od jedinstvenih rešenja za sve.