Kukuruz u Mađarskoj na udaru suše: prinosi pali na 4–4,2 miliona tona — posledice za prerađivače i stočnu industriju

Kratak pregled

Sušno leto u Mađarskoj dovelo je do značajnog pada prinosa kukuruza — očekuje se oko 4–4,2 miliona tona, naspram približno 6,3 miliona tona u 2023. godini. Takav pad ima široke posledice za poljoprivrednike, prerađivače i tržište stočne hrane.

Šta se dogodilo

Prema izveštaju Trade Magazin i izjavi Gergelyja Dózse iz Sektora za poljoprivredu i prehrambeni biznis MBH banke, leto sličnije suši i varijabilne vremenske prilike doveli su do značajnog smanjenja prinosa. Zbog toga se ne očekuje da će 2025. doneti prinos veći od 4,2 miliona tona, što dodatno opterećuje prerađivačku industriju i proizvođače stočne hrane.

Regionalne razlike i posledice

Vremenske varijacije unutar zemlje dovele su do velikih razlika u prinosima između gazdinstava — dok su neki proizvođači zabeležili relativno prihvatljive rezultate, drugi su pretrpeli velike gubitke. To pojačava sumnju kod farmera da li dugoročno verovati kukuruzu kao glavnoj ratarskoj kulturi.

"Zbog ovogodišnjeg sušnog leta, ne očekuje se da će 2025. prinos biti veći od 4,2 miliona tona, što ponovo predstavlja izazov za prerađivače i učesnike na tržištu stočne hrane." — Gergely Dózsa, MBH banka

Širi kontekst: klimatske promene i rizici

Globalno gledano, prinosi različitih useva opadaju kako suša, obilne padavine i drugi ekstremni vremenski događaji postali učestaliji i intenzivniji. Podizanje prosečnih temperatura povezuje se s emisijama gasova sa efektom staklene bašte; njihovo smanjenje ključno je za dugoročno smanjivanje frekvencije i jačine ovakvih nepogoda.

Uticaj na potrošače i lance snabdevanja

Manji prinosi mogu dovesti do poremećaja u lancima snabdevanja, povećanja cena na rafovima i problema u nabavci stočne hrane. To posebno pogađa potrošače sa ograničenim budžetom i prerađivačku industriju koja zavisi od stabilnih količina kukuruza.

Izazovi u uzgoju kukuruza

Kukuruz u Mađarskoj je već osetljiv na plesni koje proizvode mikotoksine, sušu i pojačano UV zračenje, što otežava proizvodnju čak i bez ekstremnih vremenskih događaja.

Preporučene mere i prilagođavanje

Da bi ublažili posledice i poboljšali stabilnost prinosa, proizvođači bi morali da:

• pređu na sorte otpornije na sušu i bolesti;
• unaprede sisteme navodnjavanja i očuvanja vlage u zemljištu;
• primene savremene agrotehničke prakse i intelektualno korišćenje đubriva i zaštite bilja;
• razmotre diverzifikaciju kultura (npr. soja, suncokret) u regionima gde kukuruz postaje neodrživ;
• povećaju ulaganja u monitoring vremena i rane sisteme upozorenja.

Zaključak

Pad prinosa kukuruza u Mađarskoj ukazuje na širi trend: lokalne proizvodnje su ranjivije zbog klimatske nestabilnosti. Brze prilagodbe na nivou gazdinstava i sistemi podrške na nivou industrije i države biće neophodni da bi se smanjile dugoročne štete i osigurala stabilnost snabdevanja.