Pronađen keltski skalpel za trepanaciju star 2.300 godina na nalazištu Łysa Góra (Poljska)

Retki keltski instrument za trepanaciju otkriven u centralno‑istočnoj Poljskoj

Arheolozi su na lokalitetu Łysa Góra u regiji Mazovija otkrili retki gvozdeni instrument za trepanaciju star oko 2.300 godina. Predmet, verovatno vrsta antičkog skalpela sa sečivom koje prelazi u šiljak i koji je najverovatnije bio pričvršćen za dršku, pronađen je u istom delu nalazišta gde je ranije otkrivena retka bronzana kaciga.

Šta je trepanacija i kako su je Kelti izvodili?

Trepanacija (iz grčke reči za „bušenje“) je oblik kranijalne hirurgije koji su tokom najmanje 5.000 godina primenjivale različite kulture širom sveta. Kod Kelata su, prema istraživanjima, prevladavale tehnike struganja („scraping“), dok je bušenje bilo ređa metoda.

“Tehnika i preciznost izrade gvozdenog predmeta upućuju na keltsku metalurgiju,” rekao je Bartłomiej Kaczyński iz Državnog arheološkog muzeja u Varšavi i dodao da predmet verovatno služi za trepanaciju.

Kontext nalaza i značaj

Do sada na lokalitetu nisu pronađeni skeleti sa očiglednim znakovima trepanacije, ali sam pronalazak instrumenta sugeriše da su Kelti koji su boravili u tom području imali pristup specijalizovanom medicinskom ili ritualnom znanju. Prisustvo takvog alata takođe implicira postojanje kovača dovoljno veštog da izrađuje precizne medicinske instrumente.

• Iskopavanja na Łysa Góra traju dve godine; lokalitet je prvi put bio istraživan sedamdesetih godina XX veka.
• U 2024. su pronađeni stotine artefakata, uključujući retku bronzanu kacigu od tanke ploče.
• U 2025. su otkrivene fibule (keltske kopče), koplje, gvozdena sekira i brojni predmeti povezani s jahanjem.

Kaczyński navodi da tragovi bronzane i gvozdene metalurgije, uvozi i fragmentovani bronzani i jantarski predmeti ukazuju na to da je Łysa Góra, naročito nakon dolaska Kelta u IV vek pre nove ere, bila važno trgovačko i utvrđeno središte. Jantar je tada bio veoma cenjen u mediteranskom svetu, pa je lokacija verovatno imala ulogu u zaštiti i kontroli „jantar‑puta“.

Zašto je nalaz važan?

Gvozdeni instrument za trepanaciju je raritet na keltskim nalazištima i pruža novi uvid u složenost zanatskih veština i medicinskih praksi među zajednicama na severo‑istoku granica keltskog sveta. Dalja analiza alata i okolnih konteksta očekuje se nakon konzervacije i detaljnog snimanja.

Iskopavanja su u toku, a nalazi će doprineti razumevanju razmene, medicine i metalurgije na severo‑istoku keltske sfere uticaja.