Kneset je u prvom čitanju izglasao predlog zakona koji uvodi smrtne kazne za dela označena kao "terorizam" (39:16). Predlog je podneo ministar Itamar Ben-Gvir i mora proći još dva čitanja da bi postao zakon. Kritičari i organizacije za ljudska prava tvrde da bi formulacija najverovatnije najviše pogodila Palestince, dok vlasti navode da je cilj jačanje odvraćanja. Glasanje je održano tokom prekida vatre posredovanog SAD i izazvalo je oštre reakcije palestinskih vlasti i međunarodnih kritičara.
Kneset usvojio prvo čitanje zakona o smrtnoj kazni za „terorizam“ — povratak oštre debate i optužbe o ciljanju Palestinaca
Kneset usvojio prvo čitanje zakona koji predviđa smrtne kazne za "terorizam"
Izraelski Kneset je u ponedeljak usvojio prvo čitanje predloga zakona koji bi uveo smrtnu kaznu za dela koja su kvalifikovana kao "terorizam". Predlog je podneo ministar za nacionalnu bezbednost iz krajnje desnice, Itamar Ben-Gvir, a glasanje je završeno rezultatom 39 prema 16 u 120-članom parlamentu.
Šta predlog predviđa
Prema nacrtu izmena krivičnog zakonika, smrtna kazna bi bila predviđena za osobe koje ubiju Izraelce iz "rasističkih" motiva i "s namerom da naškode Državi Izrael i oživljavanju jevrejskog naroda na njegovoj zemlji". Predlog mora proći još drugo i treće čitanje da bi postao zakon.
Reakcije i kontroverze
Kritičari upozoravaju da je formulacija izvornog teksta takva da bi se ona, u praksi, gotovo isključivo odnosila na Palestince koji napadaju Jevreje, dok bi bilo teško primeniti je na jevrejske ekstremiste koji napadaju Palestince. Organizacije za ljudska prava tvrde da bi zakon dodatno produbio sistemsku diskriminaciju.
Iz Nacionalnog odbora za bezbednost, uz obrazloženje predloga, naveli su: „Cilj je preseći terorizam u korenu i stvoriti snažan odvratni efekat.“
Ben-Gvir je iskoristio društvene mreže da pozdravi ishod glasanja i izjavio da njegova stranka Moć Jevreja „piše istoriju".
Širi kontekst
Iako smrtna kazna i dalje formalno postoji za nekoliko krivičnih dela u Izraelu, država se u praksi smatra abolicionističkom — poslednja egzekucija izvršena je 1962. godine nad Adolfom Eichmannom. Raniji pokušaji uvođenja sličnih propisa nisu uspeli.
Veza sa trenutnom bezbednosnom situacijom
Glasanje je održano tokom prekida vatre posredovanog SAD, koji je stupio na snagu prethodnog meseca s ciljem okončanja rata u Gazi. Izraelske vlasti optužuju Hamas da krši uslove prekida vatre i navode da grupa i dalje predstavlja pretnju, dok palestinske strane i međunarodni kritičari optužuju Izrael za ponovljena napade i kršenje prekida vatre.
Odgovori palestinskih i ljudskopravaških grupa
Palestinske vlasti i neke frakcije oštro su osudile predlog. Jedna palestinska grupa ocenila je da zakon "utelesuje ružnu fašističku facu razularene cionističke okupacije", dok je Ministarstvo spoljnih poslova Palestinske uprave nazvalo predlog „novim oblikom eskalirajućeg izraelskog ekstremizma i kriminala protiv palestinskog naroda".
Izraelske i palestinske organizacije za ljudska prava upozoravaju i na uslove pritvora: više od 10.000 Palestinaca, uključujući žene i decu, trenutno je u izraelskim zatvorima, a postoje optužbe na račun mučenja, izgladnjivanja i medicinskog zapostavljanja koji su doveli i do smrtnih slučajeva među pritvorenicima.
Šta sledi
Predlog zakona treba da prođe još dva čitanja u Knesetu. Ako prođe, promena bi otvorila novu fazu pravne i političke debate u Izraelu i regionu, i verovatno dodatno zaoštrila međunarodne kritike i reakcije palestinskih vlasti.
Pomozite nam da budemo bolji.
