Sažetak: Lokalitet Monte Sierpe u dolini Pisko s oko 5.200 precizno poravnanih jama možda je prvobitno služio kao pre-Inka pijaca, gde su se razmenjivali kukuruz, pamuk i pletene korpe. Dronovi i mikro-botanička analiza otkrili su prostorne obrasce i tragove biljaka, dok položaj između upravnih centara i puteva podržava ideju okupljanja. Autori studije pretpostavljaju i drugu fazu upotrebe — transformaciju u inčki računovodstveni sistem povezan s quipu.
Tajne „Pojasa rupa“ u Peruu — pre-Inka pijaca i inčka računovodstvena mreža?
Tajne „Pojasa rupa“ u Peruu — moguća pijaca i inčka računovodstvena mreža
U dolini Pisko u južnim Andima Perua nalazi se lokalitet Monte Sierpe, poznat i kao „Pojas rupa“ — niz od oko 5.200 tačno poravnanih jama iskopanih u obroncima. Rupe se prostiru gotovo jednu milju (~1,6 km), prečnika su između oko 0,9 i 1,8 m i duboke do oko 0,9 m, a često su raspoređene u grupama.
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Antiquity, donosi novu i intrigantnu interpretaciju: autori predlažu da su ove udubine najpre služile kao mesto okupljanja i razmene — pre-Inka pijaca — dok su Inke kasnije mogle iskoristiti raspored rupa u svrhu računovodstva i naplate tributa.
Teorija i dokazi
Istraživači su koristili precizne snimke dronovima kako bi kartirali ceo kompleks i uočili numeričke i prostorne obrasce u rasporedu rupa. Mikro-botanička analiza sedimenata pokazala je prisustvo zrna kukuruza i delova biljaka koje su se koristile za pletenje korpi — nalaze koji se uklapaju u model privremene prodaje i skladištenja robe. Autori takođe ukazuju da je lokalitet pozicioniran između dvaju poznatih inka upravnih centara, na preseku prehispanskih puteva i između visokoplaninskog pojasa i obale — što ga čini logičnim mestom susreta trgovaca i karavana.
„Možda je ovo bila pre-Inka pijaca, nešto poput buvljaka. Kasnije je, po mojem mišljenju, mesto preraslo u veliki računovodstveni sistem pod Inkom,“ kaže Jacob Bongers, digitalni arheolog sa Univerziteta u Sidneju i vodeći autor studije.
Veza sa quipu
Istraživači naglašavaju da raspored rupa pokazuje neočekivane matematičke obrasce koji mogu biti u vezi sa sistemom quipu — inčkim sistemom računanja i beleženja zasnovanim na nizovima konopaca i čvorova. U tom tumačenju, rupe su mogle služiti kao vizuelni ili praktični deo šireg mehanizma upravljanja resursima i tributom.
Šta ovo znači
Hipoteza kombinovanja tržišne funkcije i kasnijeg administrativnog (računovodstvenog) značenja lokaliteta otvara novu perspektivu o tome kako su drevne zajednice u Andima organizovale ekonomsku razmenu i prikupljanje resursa. Ipak, autori upozoravaju da su potrebna dodatna terenska istraživanja i datiranja kako bi se ova tumačenja potvrdila ili odbacila.
Zaključak
Otvorena pitanja i snažni indikatori čine Monte Sierpe fascinantnim primerom kako je modifikacija pejzaža služila društvenim i ekonomskim ciljevima. Dalji iskopi, laboratorijske analize i komparativne studije u regionu pomoći će da se razjasni uloga „Pojasa rupa“ u prehispanskoj i inčkoj istoriji.
Pomozite nam da budemo bolji.
