Majkl Spender je 1935. izradio prvu detaljnu fotogrammetrijsku kartu severne strane Everesta koristeći 1.200 vazdušnih snimaka i šest kontrolnih stanica na Lho La (≈6.100 m). Njegov stereo‑fotogrametrijski metod omogućio je konture tačne na 15 metara i postao standard za kartografiju velikih visina. Nakon obrade u Londonu i saradnje s ekspertima u Kopenhagenu objavio je mapu 1:12.500; kasnije je doprineo i ratnoj foto‑interpretaciji u RAF‑u.
Majkl Spender — čovek koji je fotogrametrijom mapirao severnu stranu Everesta
Majkl Spender — čovek koji je fotogrametrijom mapirao severnu stranu Everesta
Britanski geodet Majkl Alfred Spender 1935. godine izradio je prvu detaljnu fotogrammetrijsku kartu severne strane Everesta. Koristeći 1.200 vazdušnih fotografija i niz preciznih merenja na terenu, postavio je metod koji je godinama bio osnova britanskih ekspedicija i standard za kartografiju velikih visina.
Rani život i obrazovanje
Majkl Alfred Spender rođen je 11. novembra 1906. u Londonu. Otac mu je bio Harold Spender, liberalni novinar i biograf, a majka Violet Schuster, slikarka i pesnikinja nemačko‑jevrejskog porekla; preminula je od gripa 1921. kada je Majklu bilo 14 godina. Školovao se u Gresham’s School, a zatim na Balliol Collegeu u Oksfordu, gde je diplomirao inženjerstvo 1928. Nije bio član Alpine Cluba i nije se bavio penjanjem iz sportskog interesa — za njega je planinarenje bilo sredstvo za izvođenje tačnih geodetskih snimanja.
Rani projekti i tehnike
Od 1928. do 1929. sa Royal Geographical Society mapirao je Veliki koralni greben, živeći 18 meseci na brodu za merenja. Godine 1932–1933. snimao je fiorde Istočnog Grenlanda pomoću preklapajućih vazdušnih fotografija, unapredivši primenu fotogrametrije u te svrhe. Fotogrametrija se zasniva na paru preklapajućih snimaka koji omogućavaju stereoskopsku rekonstrukciju reljefa i tačna merenja.
Ekspedicija na Everest 1935.
Nakon tragedije 1924. (Mallory i Irvine) Mount Everest Committee je zahtevao novu, pouzdanu kartu severne strane. Za 1935. godinu Kraljevsko vazduhoplovstvo pozajmilo je ekspediciji dva Houston‑Westland biplana, a Spender je imenovan za glavnog geodeta. Tim je predvodio Erik Šipton, a uz njega su bili Bill Tilman, Edmund Wigram, Charles Warren, nosač Tenzing Norgay (tada oko 21 godine), Dan Bryant, Edwin Kempson i 11 Šerpa. Spender je imao samo tri nedelje za pripremu.
Spender je kombinovao vazdušne snimke i zemaljsku kontrolu: uspostavio je šest primarnih kontrolnih stanica na prevoju Lho La (oko 6.100 m), povezavši ih sa fiksnim tačkama iz 1921. godine. Koristio je teodolite za precizna merenja uglova — težak Wild foto‑teodolit (oko 18 kg, sa kamerom) za baznu kontrolu i prenosivi Watts‑Leica (oko 8,6 kg) za merenja iz viših logora.
Biplani su leteli na velikim nadmorskim visinama dok je Spender iz otvorenog kokpita usmeravao snimanje i koordinisao 1.200 preklapajućih fotografija. Po njegovom principu, pojedinačna fotografija daje plošan prikaz, dok stereo‑par vraća trodimenzionalni oblik i omogućava verodostojno konturisanje.
U toku radova tim je ispravio stare mape i otkrio dve do tada nemapirane istočne doline kod Baznog logora. Tokom podizanja logora i rada na Istočnom Rongbuku pronađeno je zamrznuto telo Morisa Vilsona, solo penjača koji je poginuo prethodne godine.
Obrada podataka i objavljivanje
Nakon povratka u London Spender je započeo obradu merenja i fotografija. Koristio je Wild A5 stereo‑plotter, a negativi su poslati i stručnjaku u Kopenhagen za početno crtanje kontura. Integrisao je i ranije snimke iz 1921. (Wheeler) i oblično snimanje iz 1933., kao i grafičke metode za određivanje visina susednih vrhova poput Makalua i Čamlanга.
Rezultat je bila mapa u razmeri 1:12.500 sa konturama na 15 metara, objavljena u Geographical Journal — karta koja je detaljno prikazivala grebene, kuluare i ledene vodopade i čija je tačnost kasnije potvrđena upoređivanjem sa novijim merenjima.
Kasniji rad i ratne godine
1937. Spender se vratio Šiptonu u Karakorum i prešao prevoj koji je kasnije nazvan njegovim imenom. Godine 1939. u fabrici Wild u Švajcarskoj sastavio je neobjavljenu kartu „Environs of Mount Everest“ (1:50.000) koja je kasnije pronađena u arhivi Royal Geographical Society i pomogla pri izradi obuhvatnijih karata 1960‑ih.
Tokom Drugog svetskog rata radio je u RAF‑u na foto‑interpretaciji; konstruisao je 3D stereoskop koji je pomogao u lociranju V‑2 lansirnih mesta (uticaj u planiranju napada na Peenemünde 1943.) i otkrivanju prepreka na obalama za iskrcavanje. 1944. unapređen je u Squadron Leadera.
Smrt i nasleđe
3. maja 1945. avion Avro Anson u kome je letio srušio se kod Süchtelna u Nemačkoj usled kvara motora. Spender je teško povređen i preminuo u bolnici 5. maja, u 38. godini. Sahranjen je na groblju u Ajndhovenu (Eindhoven Cemetery).
Njegov brat pesnik Stiven Spender opisao ga je kao "hladnog i oštrog" u javnom nastupu, ali i kao čoveka koji je zahtevao preciznost od sebe i drugih; oni koji su ga bolje poznavali isticali su njegovu energiju, originalnost i skromnost. Erik Šipton je u obeležavanju dodao da je Spender podigao standard istraživačke geodezije u planinskim uslovima.
Značaj
Spenderov spoj terenske discipline, fotogrametrije i postavke zemaljskih kontrolnih tačaka promenio je pristup kartografiji visokih planina: iz sporedne aktivnosti pretvorio je geodetsko snimanje u ključnu naučnu disciplinu istraživanja. Njegova 1:12.500 karta severne strane Everesta i prateći izveštaj ostaju važan izvor u istoriji himalajske kartografije.
Pomozite nam da budemo bolji.
