Predstojeći predsednički izbori u Čileu održavaju se u senci porasta nasilja koje je pomerilo političku scenu udesno. Kandidatkinja levice Jeannette Jara vodi u anketama pred prvi krug, ali se suočava sa otporom zbog svojih komunistačkih korena. Ultradesničari José Antonio Kast i Johannes Kaiser obećavaju oštre mere, uključujući masovne deportacije; drugi krug je zakazan za 14. decembar. Ishod izbora se posmatra kao važan znak za budućnost politike u Latinskoj Americi.
Čile na preseku: talas nasilja podstiče pozive na „mano dura“ pred predsedničke izbore
Talas nasilnog kriminala postao je glavna tema pred predsedničke izbore u Čileu, koji se održavaju u atmosferi pojačanog straha zbog porasta ubistava, otmica i trgovine drogom. Ovaj rast nasilja pomerio je političku klimu udesno, dok kandidati sa različitih krajeva spektra obećavaju rešavanje bezbednosne krize.
Desnica insistira na strožim merama
Ultradesničarski kandidat José Antonio Kast i još radikalniji Johannes Kaiser ističu se oštrim stavovima: obećavaju žestok obračun sa transnacionalnim bandama i masovne deportacije migranata. Kast je zatražio da oko 330.000 procenjenih neregistrovanih migranata ili dobrovoljno napusti zemlju, ili može biti izbačeno, dok je Kaiser pozivao na još strože disciplinske mere prema počiniocima krivičnih dela.
Levi centar i zabrinutost zbog povratka komunizma
Glavna kandidatkinja levice, Jeannette Jara, vodi u anketama pred prvi krug, ali se suočava sa otporom zbog svojih komunističkih korena u pro‑poslovnom i konzervativnom delu biračkog tela. Jara je, međutim, obećala odlučnu borbu protiv kriminala bez ugrožavanja demokratskih prava i podsetila na reformski paket koji je podržala u administraciji Gabriela Borica — među kojima su skraćenje radne nedelje i povećanje minimalne plate.
Koordinator politika i međunarodni uticaj
Analitičari upozoravaju da ishod izbora u Čileu može poslužiti kao indikator regionalnih tendencija: pobeda ultradesnice mogla bi pojačati saradnju sa liderima poput argentinskog Javiera Mileija i uticajnijim desničarskim snagama u svetu. Guillaume Long, bivši ministar spoljnih poslova Ekvadora, rekao je da bi takav rasplet „imala veliki uticaj na politiku Latinske Amerike”.
Bezbednosna pretnja i poreklo problema
Mnogi stručnjaci i zvaničnici povezuju rast nasilja sa prilivom organizovanih kriminalnih grupa iz Venecuele, Perua i drugih država, ali stav javnosti je podeljen: deo birača podržava modele stroge represije (kao u El Salvadoru), dok drugi strahuju da takve mere mogu ugroziti ljudska prava.
Šta očekivati
Ako nijedan kandidat ne osvoji većinu u prvom krugu, drugi krug je zakazan za 14. decembar. Tada će se odlučiti da li će Čile krenuti putem strožih bezbednosnih mera koje nude desničarski kandidati ili ostati na kursu s fokusom na socijalne i demokratske reforme koje zagovara levica.
„Ono što želim od sledećeg predsednika je više čelične pesnice (mano dura),“ rekao je jedan mladi vaspitač iz Iquiquea — izjava koja sumira frustraciju dela javnosti pred ovim izborima.
Pomozite nam da budemo bolji.
