Stotine demonstranata u Santjagu protestovale su protiv bezbednosnog paketa predsednika Josea Antonija Kasta, upoređujući ga sa diktaturom Augusta Pinocheta. Vlada je predložila osam ustavnih amandmana, uključujući mogućnost proglašenja vanrednog stanja do osam meseci bez kongresnog odobrenja i presretanje komunikacija. Reforme su izazvale kritike organizacija za ljudska prava, opozicije i delova vladajuće koalicije. Protesti se dešavaju u kontekstu porasta stope ubistava i prisustva stranih kriminalnih bandi.
Protesti u Čileu: Demonstranti Upoređuju Predsednika Kasta Sa Pinochetom zbog Novog Bezbednosnog Plana
Demonstrators gather amid water cannon spray during a protest against a security reform package proposed by Chilean President Jose Antonio Kast in downtown Santiago, on September 3, 2026. (Eduardo Vasquez)
Stotine demonstranata sukobile su se sa policijom u Santjagu nakon što su izašli na ulice da protestuju protiv bezbednosnih mera koje je predložila desničarska vlada predsednika Josea Antonija Kasta. Policija je koristila suzavac i vodene topove da rastera okupljene u centralnom trgu Plaza Italia, gde su demonstranti skandirali da je Kast "baš kao Pinochet".
Kakve su izmene predložene?
Vlada je predstavila paket od osam ustavnih amandmana kojim želi da ojača ovlašćenja izvršne vlasti u borbi protiv organizovanog kriminala i ilegalnih migracija. Najkontroverzniji predlog predviđa da predsednik može bez odobrenja kongresa da proglasi vanredno stanje do osam meseci ako postoji ozbiljna pretnja po javnu bezbednost.
Predlozi takođe predviđaju mogućnost privremenog ograničavanja osnovnih sloboda — poput slobode kretanja i okupljanja — i dozvoljavaju nadležnim organima da presreću komunikacije u određenim geografskim zonama, što je izazvalo zabrinutost zbog potencijalnog kršenja ljudskih prava.
Kritike i kontekst
Reforme, koje još nisu stupile na dnevni red kongresa, naišle su na oštre kritike organizacija za ljudska prava, opozicionih lidera, pa čak i pojedinih predstavnika vladajuće koalicije. Kritičari upozoravaju da bi ustavne promene mogle da dovedu do koncentracije moći u izvršnoj vlasti i urušavanja demokratskih standarda.
"Daje sebi ovlašćenja koja predsednik u demokratiji ne bi trebalo da ima", rekao je AFP-u 22-godišnja studentkinja javne uprave Camila Aramena, koja je učestvovala u protestu.
Iako je Čile tradicionalno jedan od najsigurnijih zemalja u Latinskoj Americi, zemlja je poslednjih godina zabeležila porast ubistava i otmica, što se delimično pripisuje ulasku stranih kriminalnih klanova kao što je venecuelanski Tren de Aragua. Stopa ubistava iznosila je 5,4 na 100.000 stanovnika u 2025. godini — približno dvostruko više nego pre deset godina.
Dok se polemika vodi u javnosti, ostaje da se vidi da li će predložene izmene proći u kongresu i kako će njihov eventualni prijem uticati na političku i bezbednosnu situaciju u zemlji.
Pomozite nam da budemo bolji.
