Ahmed al-Šaraa u Vašingtonu: Da li poseta znači novi početak za Siriju?

Poseta koja menja kurs

Na ulicama Damaska, mnogi Sirijci su dočekali posetu Ahmeda al-Šaare Vašingtonu kao signal zaokreta prema Zapadu i moguću šansu za ekonomsko oživljavanje zemlje razorene više od decenije rata.

U ponedeljak je američki predsednik Donald Tramp primio al-Šaaru — to je prva zvanična poseta sirijskog državnog lidera Sjedinjenim Državama od dobijanja nezavisnosti 1946. godine. Za al-Šaaru, koga je Vašington ranije označavao kao nekadašnjeg džihadistu i za kojim je bila raspisana nagrada, to je diplomatski vrhunac.

„Bog da da ova poseta bude novi početak za Siriju i otvaranje prema svetu posle godina izolacije“, rekla je studentkinja prava Bušra Abdel Bari.

Šta konkretno znači suspenzija sankcija?

Tokom posete Stejt department je najavio privremenu suspenziju primene sankcija predviđenih Zakonom Cezar, dok Kongres razmatra njihovo eventualno trajno ukidanje. Zakon Cezar nameće široke sankcije koje ograničavaju investicije u Siriji i praktično isključuju zemlju iz globalnog bankarskog sistema, s ciljem odgovornosti za zloupotrebe tokom režima Bašara al-Asada.

Građani u Damasku očekuju da bi olakšanje sankcija i pristup međunarodnim investicijama mogli otvoriti put za obnovu infrastrukture i privrede. „Nadamo se da će ova poseta olakšati rekonstrukciju Sirije uz Sjedinjene Države i ostatak sveta“, dodala je Bušra.

Različiti glasovi iz Damaska

Omar Nassar, 36-godišnji štampar, ocenio je da je udaljavanje od ranijih savezništava platilo cenu izolacije: „Sirija je platila cenu zbog povezivanja sa socijalističkim blokom u prošlosti... Veoma smo optimistični posle ove posete.“

Sadam Hadžar, vlasnik kioska za kafu, kaže da vidi prve naznake popravke i nada se da će Sirija postati deo „novog Bliskog istoka“: „Sirijski narod zaslužuje bolji život nakon tolikih žrtava.“

Lejla Kaddour, radnica u nevladinoj organizaciji, pozdravila je potez kao hrabar politički korak koji prekida višegodišnju izolaciju, ali je izrazila i zabrinutost: „Moguće posledice su ublažavanje sankcija i otvaranje ekonomskih perspektiva, ali da li ćemo zbog toga biti izloženi međunarodnom pritisku koji utiče na naše samostalne političke odluke?“ aludirajući na moguće pritiske, naročito u vezi sa odnosima prema Izraelu.

Kratka pozadina

Istorijski, Sirija je bila u sferi uticaja Sovjetskog Saveza, a potom Rusije, koji su tokom više od decenije pružali ključnu podršku režimu Bašara al-Asada. Nakon svrgavanja Asadovog režima u decembru 2024. godine, privremeni predsednik je nastojao da uspostavi veze sa Zapadom i bogatim zalivskim državama, istovremeno pazeći da ne preseče veze sa Moskvom.

Građanski rat koji je izbio 2011. i trajao više od 13 godina odneo je više od pola miliona života, raselio ili primorao na egzil milione Sirijaca i doveo ekonomiju do kolapsa. Upravo zbog te razaranja, bilo kakav signal spoljnog investiranja ili ublažavanja sankcija budi nadu, ali i oprez među građanima.

Zaključak

Poseta Ahmeda al-Šaare Vašingtonu predstavlja diplomatski zaokret koji može otvoriti ekonomske mogućnosti, ali nosi i političke rizike i neizvesnost. Dok jedni u Damasku vide priliku za obnovu i povratak na međunarodnu scenu, drugi se plaše novog oblika spoljnog pritiska koji bi mogao uticati na unutrašnju politiku zemlje.