COP30 u Belému: Najnerazvijenije zemlje optužuju "otezanje" i traže hitno povećanje klimatske pomoći

Na 30. konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP30) u Belému, Brazil, delegati iz 44 najnerazvijenije zemlje oštro su kritikovali tromost globalnih samita i pozvali industrijalizovane države na hitno, znatno povećanje klimatske pomoći.

„Sastajemo se, govorimo, diskutujemo, obećavamo. Odlažemo, pa opet čekamo,“ rekao je diplomata Evans Njewa iz Malavija na prvom plenarnom zasedanju kojem prisustvuje skoro 200 država.

Zahtjevi i osnovne brojke

Njewa je, govoreći u ime 44 zemlje iz Afrike, Kariba i Pacifika, ponovio zahtev desetina zemalja u razvoju da industrijalizovane države utrostruče državnu klimatsku pomoć na najmanje 120 milijardi USD godišnje do 2030. godine, kako bi pomogle ranjivim državama da se prilagode rastućim, često smrtonosnim posledicama globalnog zagrevanja.

U istom kontekstu, indijska klimatska diplomata podsetila je na obaveze bogatih zemalja prema Pariškom sporazumu (2015) i pozvala na povećanje finansiranja, navodeći novi UN izveštaj koji procenjuje da će zemlje u razvoju do 2035. trebati najmanje 310 milijardi USD godišnje — što je oko 12 puta više od trenutnih međunarodnih javnih tokova.

Politički kontekst: Grupe i zahtev za dostupno finansiranje

Na plenumu je Grupe od 77 (kojoj formalno pripada i Kina prema UN klasifikaciji) zatražila znatno veće transfere od industrijalizovanih zemalja. Predstavnik Tanzanije, u ime afričkih država, naglasio je da finansiranje mora biti zasnovano na dobrovoljnim uplatama koje su predvidive i lako dostupne zemljama kojima su potrebne.

Odgovor EU

Danska klima diplomata, koja je govorila u ime Evropske unije, istakla je da su EU i njene članice zajedno sa Evropskom investicionom bankom već najveći donatori javne klimatske pomoći. Prema njenim rečima, u 2024. je obezbeđeno 31,8 milijardi € javnih sredstava, a dodatnih 11 milijardi € mobilisano je iz privatnih izvora za podršku zemljama u razvoju. EU potvrđuje cilj dogovoren prošle godine da industrijalizovane zemlje do 2035. obezbede najmanje 300 milijardi USD godišnje za klimatsko finansiranje.

Šta je u pitanju

Rasprava na COP30 otkriva jaz između potreba ranjivih zemalja i sadašnjih finansijskih tokova: dok su za mnoge zajednice u Africi, na Karibima i u Azijsko-pacifičkom regionu klimatske promene pitanje opstanka, međunarodna finansijska podrška i dalje zaostaje u odnosu na procenjenu potrebu. Ključni sporovi na konferenciji tiču se obima pomoći, njene predvidivosti i toga koji će izvori (javni vs. privatni) biti korišćeni za njeno finansiranje.

Zaključak: Najnerazvijenije države traže brzu i konkretnu akciju. COP30 će biti test koliko su najveći emitenti i bogate države spremne da povećaju i učine dostupnijim klimatsko finansiranje za najranjivije.