Na Badnje veče 2023. ExoMars Trace Gas Orbiter zabeležio je tamne, prstolike pruge na padinama Apollinaris Monsa — tragove prašinskih lavina koje je najverovatnije pokrenuo udar meteoroida. Analiza više od 2 miliona pruga u 90.000 snimaka (2006–2024) pokazuje da takvi udari čine manje od 0,1% uzroka, dok većinu pruga izazivaju sezonske promene vetra i aktivnosti prašine. Iako pokrivaju malu površinu, pruge godišnje podižu oko 25% ukupne razmene prašine između površine i atmosfere.
Orbiter snimio „bar-kod“ na Marsu — prašinska lavina posle udara meteoroida podiže oko 25% godišnje prašine
Na Badnje veče 2023. Evropska svemirska agencija (ESA) zabeležila je neobičan prizor na Marsu — slike koje podsećaju na „bar-kod“ u rđastim padinama vulkana Apollinaris Mons.
Snimak je napravio ESA-in ExoMars Trace Gas Orbiter i pokazuje tamne, prstolike tragove koji vijugaju niz padine. Svaka od tih pruga — neke široke samo nekoliko metara, druge stotine metara — predstavlja putanju prašinske lavine. Prema ESA-i, jedna od ovih lavina mogla je biti pokrenuta udarom meteoroida koji je uzdrmao površinu i otprašio sitne čestice koje su se potom strmoglavile nizbrdo.
Šta je otkrila nova studija?
Valentin Bickel sa Univerziteta u Bernu analizirao je više od 2 miliona nagibnih pruga na osnovu ~90.000 orbitalnih snimaka Marsa nastalih između 2006. i 2024. godine (uglavnom sa NASA-inog Mars Reconnaissance Orbiter — MRO). Iz ove obimne analize, objavljene 6. novembra u časopisu Nature Communications, izneo je nekoliko ključnih zaključaka:
- Nagibne pruge zauzimaju manje od 0,1% marsovske površine, ali imaju veliki uticaj na ciklus prašine.
- Manje od 1 od 1.000 pruga formira se neposredno nakon udara meteoroida — većina nastaje sezonski usled promena vetra i pokretanja prašine.
- Ukupno, te pruge podižu oko 25% godišnje razmene prašine između površine i atmosfere, što je otprilike ekvivalent doprinosu dve planetarne prašnjave oluje.
Metodologija i važna zapažanja
Bickel je koristio poboljšani algoritam dubokog učenja da automatski detektuje nagibne pruge u arhivu snimaka Context Camera (CTX) na MRO-u. Poređenjem sa globalnim mapama temperature, brzine vetra, vlažnosti površine, podacima o zemljotresima i aktivnostima prašinskih vrtloga, istraživač je odredio kada i gde se pruge formiraju i u kojim godišnjim dobima su najčešće.
Rezultati pokazuju da se većina pruga javlja tokom najsuših i najprašnjavijih perioda — posebno u južnom letu i jesenjem delu Marsove godine — kada vetrovi često premaše prag potreban da pokrenu sitne čestice. Autor navodi da su uslovi najpogodniji u zoru i sumrak, ali da orbiteri retko snimaju površinu u tim satima, pa su malo direktnih snimaka procesa u nastajanju.
Gde se najčešće javljaju?
Studija identifikuje pet globalnih „vrućih tačaka“ za nagibne pruge: Amazonis, aureola Olympus Mons, Tharsis, Arabia i Elysium. U tim regionima kombinacija strmih padina, labave prašine i dovoljne brzine vetra povoljna je za pojavu pruga.
„Meteoroidni udari i potresi deluju lokalno, ali su globalno relativno neznatni kao pokretači,“ izjavio je Bickel u saopštenju ESA-e.
Colin Wilson, naučni rukovodilac projekta ExoMars Trace Gas Orbiter, istakao je da ovakve opservacije doprinose boljem razumevanju savremenih procesa na Marsu i njihovog uticaja na klimu planete.
Šta ovo znači za buduća istraživanja?
Otkrivena važnost sezonski nastalih nagibnih pruga za marsovsku prašinu znači da će ciljana snimanja u zoru i sumrak, kao i unapređena automatska detekcija u arhivama satelita, biti ključni za hvatanje tih događaja u stvarnom vremenu i razjašnjenje njihovih neposrednih uzroka i dinamike.
Izvor: Nature Communications (objavljeno 6. novembra); podaci ESA i istraživanje Valentina Bickela, Univerzitet u Bernu.
Pomozite nam da budemo bolji.
