Retki angrit NWA 12774, pronađen 2019. u Sahari, sadrži klinopiroksen bogat aluminijumom koji ukazuje na formiranje pod pritiskom od najmanje 17,5 kilobara. Takvi uslovi ukazuju da je meteor mogao poticati iz protoplanete sa radijusom procenjenim na 621–2.050 milja (~1.000–3.298 km), odnosno tela veličine približne Marsu, a ne iz malog asteroida. Nalaz menja ranije pretpostavke o poreklu angrita i sugeriše raznovrsnije puteve formiranja planeta u ranom Sunčevom sistemu.
Retki meteorit otkriva da je naš Sunčev sistem nekada imao protoplanetu veličine Marsa
An X-ray image of NWA 12774 shows how its composition suggests a surprising origin story.
Retki meteorit pronađen u Sahari daje jake dokaze da je naš Sunčev sistem nekada imao barem jednu veću protoplanetu koja je potom bila razbijena u ranoj fazi evolucije.
U studiji objavljenoj u časopisu Earth and Planetary Science Letters, istraživači sa Univerziteta Kolorado u Boulderu analizirali su angrit poznat kao Northwest Africa (NWA) 12774, pronađen 2019. godine. Angriti su vrlo stari vulkanski kameni fragmenti nastali pre oko 4,56 milijardi godina, a među ~80.000 meteorita poznatih na Zemlji samo 68 su angriti — što ih čini izuzetno retkim.
Tokom detaljne analize, tim je otkrio prisustvo klinopiroksena bogatog aluminijumom. Takav sastav ukazuje da se stena formirala pod velikim pritiskom duboko unutar većeg tela. Na osnovu mineralnih sastava i teksture kamenog materijala, naučnici su izračunali da je za nastanak ovog angrita bio potreban pritisak od najmanje 17,5 kilobara — za poređenje, pritisak na dnu Marijanskog rova (otprilike 10.916 metara) iznosi nešto manje od 1 kilobara.
A slice of NWA 12774. The green circle is an olivine crystal, a magnesium-rich mineral. Credit: John Kashuba
Mali asteroidi ne mogu da ostvare tako visoke pritiske u svom unutrašnjem delu. Pored toga, oštri kristalni rubovi u kamenu sugerišu da se materijal formirao na relativno plitkim dubinama unutar tela domaćina, a potom je izbačen pri jakom udaru.
Procena roditeljskog tela
Na osnovu svih podataka, istraživači procenjuju da je roditeljsko telo imalo radijus u opsegu od oko 621 do 2.050 milja (približno 1.000–3.298 km), što znači da je umesto malog asteroida vjerovatno postojalo telo veličine uporedivo sa Marsom. To menja dosadašnje pretpostavke da angriti potiču isključivo iz malih asteroida (ranije procena oko 124 milje u prečniku).
„Neverovatno je pomisliti da je nekada postojao svet ovakvih razmera,“ rekao je Aaron Bell, naučnik sa UC Boulder i koautor studije. „Znamo za njegovo postojanje jedino zato što su se neki fragmenti završili na Zemlji. Ovi meteoriti su sačuvali dokaze o potpuno drugačijem putu kroz koji su se rane planete razvijale.“
Nije potpuno jasno kako je ta protoplaneta završila — sudar sa drugim telom u ranim fazama Sunčevog sistema predstavlja verovatnu mogućnost. Bez obzira na tačan uzrok, otkriće ima velike implikacije za razumevanje raznolikosti sastava i evolucije telâ koji su postojali tokom formiranja Sunčevog sistema.
„Materijali koji su formirali roditeljsko telo angrita su suštinski različiti od sastava Zemlje i Marsa,“ dodaje Bell. „To ukazuje na zaseban evolutivni put u ranom formiranju planeta.“
Ovo otkriće podstiče nova pitanja o tome koliko je raznovrsnih, sada izgubljenih svetova postojalo u mladom Sunčevom sistemu i kakvu su ulogu imali sudari i razaranja u oblikovanju planeta koje danas poznajemo.
Pomozite nam da budemo bolji.
