Bombus terrestris je naučio da razlikuje kratke i duge bljeskove svetla — pojednostavljena verzija Morseovog koda — tako što su jedno trajanje povezali sa šećernom nagradom, a drugo sa kininom. Bumbari su savladali zadatak do praga od 15/20 tačnih izbora, a kada je nagrada uklonjena i dalje su češće birali prethodno nagrađivani signal. Rezultati ukazuju da ovi insekti mogu da procesuiraju vremenske informacije, iako ostaje otvoreno da li je to adaptivna veština ili osnovna osobina nervnog sistema.
Bumbari naučili „Morse“: Bombus terrestris razlikuje kratke i duge bljeskove svetla
Bumbari naučili „Morse“: kako maleni mozak prati trajanje svetlosnih signala
U najnovijem ispitivanju kognitivnih sposobnosti bumbarâ, istraživači su pokazali da Bombus terrestris može da nauči da razlikuje obrasce svetla — pojednostavljenu vrstu Morseovog koda — kako bi našao slatku nagradu.
Kako je eksperiment izgledao
U malom lavirintu za hranjenje bumbari su bili izloženi ekranu sa dva trepereća svetla: jedno svetlo je imalo duže trajanje, a drugo kraće. U jednoj varijanti upoređivani su 5-sekundni pulsovi i 1-sekundni treptaji; u drugim testovima dugi stimulusi su trajali 2,5 sekunde, a kratki 0,5 sekunde.
Jedno od trajanja bilo je povezano sa slatkim rastvorom (šećernom nagradom), dok je drugo bilo praćeno gorkim rastvorom kinina. Istraživači su menjali koja grupa bumbara je nagrađivana kojim trajanjem kako bi isključili eventualne sporedne tragove.
Rezultati i provera učenja
Bumbari su učili dok nisu dostigli prag uspeha: 15 tačnih izbora od 20 pokušaja. Nakon postizanja praga, istraživači su uklonili nagradu kako bi proverili da li insekti stvarno koriste trajanje svetla kao signal, a ne miris ili druge tragove.
Čak i bez prisustva šećera, bumbari su značajno češće birali ono trajanje koje je ranije bilo nagrađivano, što sugeriše da su zaista mogli da razluče kratke i duge bljeskove svetla.
Šta ovo znači
Rezultati pokazuju da bumbari mogu da procesuiraju temporalne informacije — civilizovanija formulacija: da mere i pamte trajanje vizuelnih podražaja. To je sposobnost koja u prirodi može biti korisna za pronalaženje hrane, koordinaciju ponašanja ili izbegavanje opasnosti.
„Pošto bumbari u svom prirodnom okruženju ne nailaze na trepereće vizuelne stimuluse, iznenađuje što su uspeli u ovom zadatku. To može da ukazuje na proširenje vremenske obrade koja se razvila radi drugih funkcija, poput praćenja kretanja ili komunikacije“, kaže Alex Davidson (Queen Mary University of London).
Istraživači napominju dve moguće interpretacije: da je sposobnost vremenske diskriminacije adaptivna i razvijena za druge svrhe, ili da je to osnovna osobina nervnog sistema — svojstvo neuronalnih mehanizama koje omogućava obradu trajanja.
Širi kontekst
Ovo otkriće se uklapa u sve veći broj dokaza o složenim kognitivnim sposobnostima pčela i bumbarâ: od socijalnog učenja, kroz rešavanje zadataka, do osnovnih aritmetičkih sposobnosti. Slučajevi poput ovog podsećaju nas da značajne kognitivne funkcije mogu biti ostvarene i u mozgu veličine semena maka.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Biology Letters.
Pomozite nam da budemo bolji.
