ESA i Solar Foods rade na testiranju proteinskog praha Solein na ISS‑u. Eksperimentalni bioreaktor HOBI‑WAN koristi mikroorganizme koji iz CO2, H2 i O2 stvaraju proteinsku biomasu, dok azot obezbeđuje urea iz urina astronauta. Rešenje bi povećalo autonomiju posada na dugim misijama, a ima i potencijalne primene na Zemlji, jer ne zahteva obradivo zemljište.
Iz urina do proteina: ESA i Solar Foods testiraju proizvodnju svemirske hrane Solein na ISS‑u
Svemir nudi zadivljujuće poglede, ali snabdevanje hranom za duga putovanja i dalje predstavlja veliki izazov. Evropska svemirska agencija (ESA) zajedno sa finskom kompanijom Solar Foods radi na eksperimentalnom rešenju koje bi astronautima omogućilo da proizvode jestivi proteinski prah direktno na svemirskoj stanici.
Kratka istorija svemirske hrane
U ranim misijama astronauti su jeli pastozne obroke iz tubi; danas jelovnici za ISS uključuju sveže namirnice i raznovrsnije obroke, ali oslanjanje na dopremu zaliha svaka dva‑tri meseca ograničava mogućnosti za duže misije ka Mesecu i Marsu. U Johnson Space Centeru postoji Space Food Systems Laboratory koji razvija hranu, ambalažu i opremu za letove, jer hrana utiče i na fizičko zdravlje i na psihološko stanje posade.
Šta je Solein i kako nastaje
Solein je proteinski prah koji proizvodi Solar Foods fermentacijom jestivih jednoćelijskih mikroorganizama. Umesto tradicionalnih biljnih ili životinjskih izvora proteina, ovde mikrobi pretvaraju gasove — ugljen‑dioksid (CO2), kiseonik (O2) i vodonik (H2) — u biomasu bogatu proteinima, ugljenim hidratima, mastima i vitaminima, uključujući svih devet esencijalnih aminokiselina. Nakon rasta, mikrobi se prikupe i osuše u fini prah pogodан za korišćenje u hrani.
Projekat HOBI‑WAN: proizvodnja u bestežinskom stanju
ESA i Solar Foods razvijaju sistem nazvan HOBI‑WAN (Hydrogen Oxidizing Bacteria in Weightlessness As a source of Nutrition) — kompaktan, autonoman bioreaktor namenjen testiranju proizvodnje Soleina u svemiru. Glavni ugovarač na projektu je OHB System AG, a plan je da tokom narednih osam meseci adaptiraju postojeći proces u uređaj koji može stati u jedan ormarić na ISS‑u.
"Ovaj projekat ima za cilj razvoj ključnog resursa koji će omogućiti veću autonomiju, otpornost i dobrobit astronauta," izjvala je Angelique Van Ombergen, šefica istraživanja u ESA. "Za misije dužeg trajanja biće neophodna inovativna i održiva rešenja koja omogućavaju preživljavanje sa ograničenim zalihama."
Kako će sistem funkcionisati na ISS‑u
U orbiti će bioreaktor sadržati bakterijsku kulturu koja se hrani gasovitim H2, O2 i CO2 dobijenim iz rezervoara letelice ili, u budućim verzijama, recikliranim gasovima iz samog broda. Potreban azot za sintezu biomase obezbeđivaće se u obliku uree — glavnog azotnog spoja u urinu sisara — čime se zatvara važan kružni tok resursa na svemirskoj letelici.
Primena na Zemlji i izazovi
Pored svemirskih misija, Solein ima potencijalnu primenu na Zemlji kao izvor proteina koji ne zahteva obradivo zemljište i velika upotreba vode. Na planeti se kao izvor azota u procesu obično koristi amonijak, umesto uree.
Ipak, pre nego što takvo rešenje postane rutinsko u svemiru ili na Zemlji, potrebno je još testiranja: dokazivanje sigurnosti i nutritivnih svojstava u bestežinskom stanju, optimizacija ukusa i teksture, dugoročna pouzdanost sistema i usklađivanje sa sanitarnim i regulatornim standardima.
Zaključak
Projekt HOBI‑WAN i testiranje Soleina predstavljaju značajan korak ka većoj autonomiji ljudskih misija u svemiru. Ako se sistemi pokažu pouzdanim, proizvodnja proteina u svemiru mogla bi smanjiti zavisnost od dopreme i otvoriti nove mogućnosti za istraživanja i duža naseljavanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
