Posle 48 godina: hoće li ponovo otvorena istraga o smrti Stiva Bika konačno doneti pravdu?

Kejptaun, Južna Afrika — Jednog avgustovskog večera 1977. godine, 30‑godišnji Steve Biko krenuo je iz Kejptauna kući u King William’s Town nakon otkazane tajne provere sa antiparthejdski nastrojenim aktivistom. Putovanje koje nikad nije završio — priveden je te, manje od mesec dana kasnije, preminuo u pritvoru.

Zašto je slučaj važan

U vreme zaoštrene rasne segregacije, Biko je postao jedna od najupečatljivijih figura pokreta Black Consciousness — ideje koja je pozivala crnu populaciju na ponos, samostalnost i kulturno prepoznavanje. Njegovi govori i tekstovi uticali su na novu generaciju aktivista i učinili ga simbolom otpora, ali i lakom metom aparthejdske države: bio je pod strogim zabranama, hapšen i na kraju ubijen u pritvoru, čime je slučaj ostao bolna tačka južnoafričke istorije.

Kako se dogodilo

18. avgusta 1977. policija je zaustavila automobil na putu ka King William’s Townu i uhapsila Bika. Zadržan je po Zakonu o terorizmu, najpre u Port Elizabetu, a potom u objektu u kojem je delovalo zloglasno "specijalno odeljenje" policije. Tokom pritvora bio je, kako je kasnije utvrđeno, izložen ponižavanju i mučenju; nekoliko nedelja nakon hapšenja, vlasti su objavile da je umro 12. septembra, navodeći kao uzrok štrajk glađu — tvrdnju koju je porodica odmah osporila.

Autopsija, TRC i propali pokušaji gonjenja

Nezavisna obdukcija, naručena od strane porodice, utvrdila je teške povrede mozga prouzrokovane batinanjima u pritvoru. Iako su neki bivši policijski službenici kasnije priznali da su ga tukli i saglasili se sa opisom “tuče”, prvobitna istraga iz 1977. oslobodila je policiju odgovornosti. Nakon pada aparthejda, Komisija za istinu i pomirenje (TRC) preporučila je krivično gonjenje pojedinaca jer su im uskraćeni uslovi za amnestiju — ali većina slučajeva nikada nije dovela do suđenja.

Ponovno otvaranje istrage

12. septembra (48 godina posle Bikove smrti) ministarka pravde Mmamoloko Kubayi naredila je ponovno ispitivanje okolnosti njegove smrti. Saslušanje je nastavljeno na Visokom sudu Istočne Kapske pokrajine, a Nacionalno tužilaštvo (NPA) navodi da postoje „dve osobe od interesa“ koje su i dalje žive, kako bi se utvrdilo da li ima osnova za krivično gonjenje.

„Nema radosti u bavljenju slučajem ubistva,“ rekao je Nkosinathi Biko, najstariji sin Stiva Bika. „Smrt je konačna i nijedan ishod neće vratiti izgubljeni život.“

Šira slika: zašto su procesi propali?

Ponovno otvaranje slučaja Bika deo je šire inicijative koju je pokrenula vlada da istraži slučajeve iz doba aparthejda koje je TRC 1996. prosledio tužilaštvu — njih oko 300 — ali koji su uglavnom ostali bez sudskih epiloga. Pokrenuta je i posebna sudska istraga koja ispituje tvrdnje da su prethodne demokratske vlade, uključujući i članove vladajućeg ANC-a, namerno opstruisale procesuiranja.

Analitičari upozoravaju da obećano suočavanje s prošlošću zahteva transparentnost: ko je naredio ili prikrivao nasilje, ko je uticao na forenzičke nalaze i koja je bila komandna struktura odgovornosti. Neki istoričari i učesnici prelaska smatraju da su nakon 1994. postojali tacni i netransparentni kompromisi koji su omeli puni pravni obračun s prošlošću.

Nasleđe i značenje danas

Bikoova filozofija i poruke o dostojanstvu i samosvesti i danas odjekuju — od studentskih protesta do političkih debata o jednakosti i dekolonizaciji. Porodica Bika i aktivisti nadaju se da će novo ispitivanje konačno doneti odgovore i odgovornost, dok kritičari upozoravaju da proces može otkriti i neprijatne veze između prošlosti i sadašnjosti.

Za mnoge, slučaj Stiva Bika ostaje trajni podsetnik na cenu borbe za slobodu i izazov koji pravda i odgovornost predstavljaju u društvu koje pokušava da se izbori sa nasleđem nasilja i nepravde.