Studija u časopisu Science pokazuje da su rekordne temperature i teška suša krajem 2023. pretvorile neka amazonska jezera u smrtonosne "vrele kazane". U jezeru Tefé voda je dostigla 41°C (105,8°F), a za manje od sedam dana pronađeno je više od 150 uginulih rečnih delfina. Istraživači navode da su plitka voda, jako sunčevo zračenje, odsustvo vetra i visoka zamućenost uzrokovali koncentraciju toplote; isti obrazac se ponovio i 2024. i predstavlja ozbiljno upozorenje pred COP30.
Ekstremna vrućina u Amazonu: jezera postala 'vreli kazani' — više od 150 delfina poginulo
Ekstremna vrućina i suša pretvorile amazonska jezera u "vrele kazane"
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Science potvrđuje da su rekordne temperature i ozbiljna suša krajem 2023. stvorile smrtonosne uslove u centralnom Amazonu. Najdramatičniji slučaj dogodio se u jezeru Tefé, gde je temperatura vode dostigla 41°C (105,8°F) — nivo koji je opasan za većinu vodenih organizama.
Masovan pomor delfina i poremećaj ekosistema
U roku od jedne sedmice u jezeru Tefé je pronađeno više od 150 ugroženih rečnih delfina (uključujući roze delfine i tucuxi). Osim delfina, hiljade riba uginulo je, što je ozbiljno ugrozilo izvore hrane i prihod zajednica koje žive uz reku. Istraživači su zabeležili i cvetanje crvenih algi izazvano stresom, znak ekosistemskog kolapsa.
Šta je istraživanje utvrdilo
Tim sa Instituta Mamirauá rekonstruisao je uslove u 10 centralnoamazonskih jezera i identifikovao kombinaciju faktora koja je dovela do katastrofe: intenzivno sunčevo zračenje, izrazito plitka voda, skoro odsustvo vetra i visoka zamućenost (sedimenti koji zadržavaju toplotu). Hidrolog Ayan Fleischmann opisao je Tefé kao «vreli kazan» i istakao da su povišene temperature zabeležene do dubine od dva metra — što je rimovalo s merama koje se vide kod geotermalnih izvora.
„Niste mogli da stavite prst u vodu“, rekao je Fleischmann za AFP (prenosi CBS News), opisujući razmere toplotnog stresa koje su pogodile delfine i lokalne zajednice.
Širi kontekst i posledice
Prethodna istraživanja pokazuju da su amazonska jezera u protekle tri decenije zagrejala oko 0,6°C po deceniji, stopom većom od svetskog proseka. Kada se 2023. intenzivan toplotni talas poklopio s jednim od najsušnijih perioda u zabeleženoj istoriji, velike površine vodnih staništa su se smanjile ili osušile, koncentrirajući toplotu u preostalim plitkim jezercima. Isti obrazac se ponovio i 2024., što naučnike upozorava da bi slični događaji mogli postati učestaliji.
Reakcije i preporuke
Autori studije planiraju da rezultate predstave na COP30 u Brazilu i pozivaju na dugoročno praćenje amazonskih jezera, kao i na veću uključenost domorodačkih i rečnih zajednica u programe zaštite. Organizacije za zaštitu prirode, poput WWF-a, ocenile su pomor delfina kao alarmantan signal o budućim rizicima za biodiverzitet i lokalne ljude.
Zaključak: Masovni mortalitet u Amazonu nije izolovani incident, već upozorenje da klimatske promene utiču i na udaljena i naizgled zaštićena staništa. Potrebne su hitne mere monitoringa, adaptacije i saradnje s lokalnim zajednicama kako bi se ublažile posledice koje već pogađaju živi svet i ljude u regionu.
Pomozite nam da budemo bolji.
