Klimatske promene dovele su do rekordnog talasa požara ovog proleća: od januara do aprila izgorelo je više od 150 miliona hektara, što je 20% iznad prethodnog rekorda. Afrika i Azija su najteže pogođene, sa do 85 miliona ha u Africi i oko 44 miliona ha u Aziji. Naučnici upozoravaju da bi predstojeće jačanje El Niña moglo dovesti do "neviđenih" vrućinskih i sušnih ekstrema tokom 2026. godine, zahtevajući hitne mere adaptacije i sprečavanja.
Rekordni globalni požari: Preko 150 miliona ha izgorelo, naučnici upozoravaju na 'neviđene' toplotne ekstreme
FILE PHOTO: A helicopter conducts firefighting operations as wildfires continue in Otsuchi, Iwate Prefecture, Japan, April 26, 2026. REUTERS/Kim Kyung-Hoon/File Photo
SINGAPUR, 12. maj — Klimatske promene dovele su ove godine do rekordnog talasa požara širom sveta, sa više od 150 miliona hektara izgorelog zemljišta između januara i aprila, upozorili su naučnici u izveštaju objavljenom u utorak.
Podaci koje je prikupila istraživačka grupa World Weather Attribution (WWA) pokazuju da je to oko 20% više od prethodnog rekorda. Naučnici ističu da ljudski izazvane klimatske promene, u kombinaciji sa očekivanim jačanjem pojave El Niño, mogu dodatno pogoršati situaciju tokom predstojećeg leta na severnoj hemisferi.
WWA ekspert Theodore Keeping iz Imperial College London rekao je da su požari od januara do aprila već prouzrokovali "nezapamćene razmere štete" i upozorio da je nagli početak sezone, u kombinaciji sa prognoziranim El Niñom, signal za moguću posebno tešku godinu.
Najveći udar na Afriku i Aziju
Prema Keepingu, u Africi je do sada izgorelo do 85 miliona hektara — što je 23% više od ranijeg rekorda od 69 miliona hektara. Visoka aktivnost požara na kontinentu delom je posledica brzih prelaza iz ekstremno vlažnih u ekstremno suve uslove: obilne padavine prethodnog perioda podstakle su bujan rast trave, stvarajući veliko množstvo goriva za sadašnje savanske požare.
U Aziji je izgorelo oko 44 miliona hektara, gotovo 40% više nego u rekordnoj 2014. godini. Među najpogođenijim državama su Indija, Mjanmar, Tajland, Laos i Kina.
El Niño i rizici za ostatak godine
Svetska meteorološka organizacija (WMO) saopštila je prošlog meseca da se uslovi povezani sa El Niñom očekuju da počnu u maju. El Niño, uzrokovan zagrevanjem površinskih voda u Tihom okeanu, obično menja obrasce padavina i temperature: može doneti suše u Australiji, Indoneziji i delovima južne Azije, ali i pojačane padavine i poplave u drugim regionima.
Friederike Otto, klimatska naučnica sa Imperial College i suosnivačica WWA, upozorila je da kombinacija snažnog El Niña i postojeće krize klimatskih promena nosi rizik od "neviđenih vremenskih ekstrema" — uključujući intenzivnije vrućine, produžene suše i veće požare u delovima Severne Amerike, Australije i Amazonije.
«Verovatnoća štetnih ekstremnih požara mogla bi biti najveća u skorijoj istoriji ako se razvije snažan El Niño»,
Kažu stručnjaci, pozivajući na hitnu pažnju javnosti i vlasti na pripremu i ublažavanje posledica.
Šta to znači za Srbiju i region? Iako incidenti opisani u izveštaju direktno pogađaju pre svega Afriku i Aziju, promene klimatskih obrazaca i pojava El Niña imaju globalne efekte: povećanje temperature i poremećaji padavina utiču i na Evropu, pa i na Bal-kan, kroz promene u učestalosti suša, talasa vrućine i ekstremnih padavina. Stručnjaci ističu važnost lokalnih priprema, upravljanja šumskim i poljoprivrednim zemljištem i smanjenja emisija stakleničkih gasova.
(Izveštavao David Stanway; tekst uređivala Kate Mayberry)
Pomozite nam da budemo bolji.
