Kako okean pogoršava požare u Severnoj Americi: Zašto je Super El Niño opasan

Pre oko deceniju stajala sam na ranču blizu Omak-a u saveznoj državi Washington, prekrivena čađi i pepelom. Jedan od najvećih požara u istoriji te države upravo je progutao preko 300.000 akri (~121.000 hektara). Rančerka Sealga Durkee izgubila je veći deo svojih 600 akri (~243 hektara), ali je, srećom, njen dom i 30 konja preživelo i bila je spremna da počne iznova.

U to vreme moj partner, fotograf Paul Nicklen, i ja radili smo za National Geographic na priči o takozvanom „Pacific Blob“ — morskom toplotnom talasu koji je skoro dve godine zagrevao obalu od Aljaske do Meksika. Dok smo bili u regionu, tadašnji guverner Vašingtona Jay Inslee i njegova supruga Trudy poveli su nas do prve linije požara Okanogan Complex. Inslee je rekao da će se ovo događati iznova i sve intenzivnije ukoliko ne rešimo osnovni problem — emisije ugljenika. Bio je u pravu.

Sealga Durkee's horses after a forest fire burned nearly 600 acres of her ranch, just outside Omak, Washington, in 2015. (Photo by Cristina Mittermeier)

Do kraja te sezone samo u zapadnom delu SAD izgorelo je oko 7,1 miliona akri (~2,9 miliona hektara). Globalne emisije fosilnih goriva 2015. iznosile su približno 34,75 milijardi metričkih tona, a 2025. su premašile 38 milijardi metričkih tona — trend koji i dalje raste dok mnoge ekonomije ostaju oslonjene na fosilna goriva.

Pre samo nekoliko sezona divlji požari su za većinu ljudi značili zamagljeno nebo i otežano disanje. Ove sezone vidimo sve više izveštaja iz prve ruke i snimaka koji pokazuju da su požari sve bliži naseljenim mestima. Požari u Kanadi poslali su dim preko granice, i više od 100 miliona ljudi u severoistočnom delu SAD našlo se pod upozorenjima za kvalitet vazduha dok su se nebesa bojala u kiselkasto-narandžastu nijansu.

On the frontlines, face-to-face with a forest fire in Washington State, 2015. (Photo by Paul Nicklen)

Svakog leta javlja se ista diskusija o uzroku: munja, loše ugašena logorska vatra ili namerni podmetnuti požar? Iako su uzroci požara važni, ključno je razumeti zašto iskra ponekad preraste u katastrofu: sve suše šume i smanjen snežni pokrivač stvaraju uslove u kojima čak i mala iskra može dovesti do velikog požara.

Bivši predsednik Donald Trump je dim od požara pripisao Kanadi i „lošem upravljanju šumama“ — tvrdnja koja zanemaruje očiglednu ulogu klimatskih promena i nakupljanja toplote u okeanima.

Kako toplota okeana utiče na kopno

Okean upija približno 90% viška energije koju zarobe gasovi sa efektom staklene bašte. Ta toplota ne nestaje — ona se skladišti i povremeno vraća u atmosferu kroz prirodne cikluse poput El Niño događaja.

What happens in the ocean can have an effect on the highest mountains. (Photo by Cristina Mittermeier)

U Tihom okeanu trgovinski vetrovi obično guraju tople površinske vode ka zapadu, što vuče hladnu, hranljivu vodu iz dubine duž istočne obale. Na svaka 2–7 godina ti vetrovi oslabe, a topla voda „se vrati“ ka istoku — to je El Niño. Na već pregrejanom okeanu, El Niño može biti jači i imati ekstremnije posledice: pojačane padavine u nekim regionima i produbljene suše u drugim.

Snežni pokrivač kao „bankovni račun“ za šume

Snežni pokrivač akumulira zalihe vode zimi i polako ih isporučuje tokom proleća i leta. Blage zime i manjak snega znače da se šume ranije i dublje isušuju — time raste verovatnoća za velike i intenzivne požare. Prošlogodišnje blage zime u Pacifičkom severozapadu već se odražavaju kroz slabiju sezonu skijanja i povećan rizik od požara narednih godina.

Šta nas očekuje i šta možemo učiniti

Trenutno se formira Super El Niño koji bi mogao postati najsnažniji zabeleženi. Njegovi puni efekti očekuju se ove zime i naredne godine, a za Pacifički severozapad to može značiti još blaže zime i još manji snežni pokrivač pred sezonu 2027. To je razlog za zabrinutost: ne radi se samo o lokalnim požarima, već o sistemskoj vezi između pregrejanog okeana i ekstremnih vremenskih uslova.

Odgovor zahteva dve vrste akcija: hitne lokalne mere — bolja priprema i zaštita zajednica, odgovornije upravljanje šumama i efikasne mere za kvalitet vazduha — i brze globalne promene u politikama koje smanjuju emisije stakleničkih gasova. Dok planeta gori, teško je razumeti zašto neki lideri pojačavaju oslanjanje na fosilna goriva umesto da ubrzaju tranziciju na obnovljive izvore energije.

Cristina Mittermeier i Paul Nicklen osnovali su 2014. organizaciju SeaLegacy sa misijom da inspirišu ljude da zavole okean i podrže vizuelno pripovedanje i akciju za njegovu zaštitu. Izvor originalne priče: Katie Couric Media.