Požari u Indoneziji, podstaknuti očekivanim "super" El Niño, do sada su uništili više od 200.000 hektara i proizveli gotovo 49 miliona tona ugljenika u tri nedelje. Gust dim je povezan sa preko 50.000 respiratornih infekcija, a sateliti su detektovali više od 23.000 žarišta. Isušena močvarna zemljišta — često pretvorena u plantaže palminog ulja — predstavljaju dugotrajan i težak izazov za gašenje dok se ne vrate obilne padavine.
Super El Niño Ponovo Pogoršava Požare U Indoneziji — Gust Dim, Uništene Močvare I Milioni Tona Ugljenika
Wildfires burning in Ogan Ilir, South Sumatra province, Indonesia, on August 28, 2026. - Abriansyah Liberto/Reuters
Požari su u više delova Indonezije buknuli već nedeljama, gutaju vredna močvarna staništa i obavijaju region otrovnim dimom tako gustim da ljudi jedva dišu. Sa mesecima preostale sezone požara, stručnjaci upozoravaju da bi 2026. mogla postati jedna od najtežih sezona u istoriji zemlje.
Šta se dešava
Najteže pogođene oblasti su delovi Sumatre i indonežanskog Borneoa. Letovi su otkazivani ili odloženi, nacionalni parkovi su zatvoreni, a hiljade škola privremeno obustavile su nastavu dok raste broj slučajeva astme i respiratornih infekcija. Prema izveštajima, vlasti su rasporedile više od 50 aviona za zasipanje oblaka i gašenje požara iz vazduha.
NASA's Aqua satellite captured this image on September 1, 2026. Those aren't clouds you're seeing — it's wildfire smoke. Each red dot depicts one "fire detection," showing thermal anomalies indicative of fire. Multiple detections can be generated by a single fire. - NASA
Satelitske detekcije pokazuju više od 23.000 "vatrenih žarišta" u poslednjih osam meseci (BKMG). Do sada je izgorelo više od 200.000 hektara, a Copernicus navodi da su emisije iz požara u protekle tri nedelje dostigle gotovo 49 miliona tona ugljenika — više nego u istom periodu 2015. godine.
Zašto su močvare posebno opasne
Indonezija drži gotovo 40% svetskih tropskih močvara, ekosistema koji skladište velike količine ugljenika. Kada se močvare isušuju radi plantaža (npr. palminog ulja), one postaju "rezervoari spremnog goriva" koji gore sporo, smogu sličnim dimom i veoma su teški za gašenje. Peat požari često tinjaju pod površinom i mogu se ponovo zapaliti mesecima kasnije.
An orangutan is treated during a rescue operation at a palm oil plantation near an area affected by wildfires, in Kuala Satong village, West Kalimantan province, Indonesia, on August 30, 2026. - Willy Kurniawan/Reuters
"Ovi ekosistemi u suštini čuvaju drevni ugljenik ispod naših nogu," kaže Nisa Novita iz YKAN-a. Guillermo Rein (Imperial College London) dodaje da isušena močvarna tla postaju ogromni rezervoari goriva.
Uticaj na zdravlje i regionalne posledice
Dim brzo povećava koncentracije PM2.5 — vrlo sitnih čestica koje prodiru duboko u pluća i povećavaju rizik od srčanih i respiratornih oboljenja. Indonezijsko Ministarstvo zdravlja povezuje više od 50.000 respiratornih infekcija sa aktuelnim požarima. Dim se širi i preko granica: Malezija, Filipini i Singapur prijavili su pogoršanje kvaliteta vazduha, a Malezija je zabeležila porast slučajeva astme od 259% prema lokalnim medijima.
Eksperti upozoravaju na začarani krug: emisije iz požara dodatno zagrevaju klimu, što povećava verovatnoću novih suša i intenzivnijih sezona požara. Očekivani "super" El Niño 2026. dolazi u svetu već zagrejanom ljudskim emisijama gasova staklene bašte, što dodatno pojačava rizik.
A firefighter sprays water on flames in Ogan Ilir, South Sumatra province, Indonesia, on August 28, 2026. - Abriansyah Liberto/Reuters
Reakcija i šta može pomoći
Indonezija je posle katastrofe iz 2015. pojačala kapacitete za prevenciju, nadzor i gašenje požara, navode lokalni stručnjaci. Ipak, mnogi ističu da je prirodni preokret u vidu obilnih padavina često jedini efikasan način da se požari u močvarnim terenima zaustave — a kiše su još nedeljama daleko.
Ključni izvori: NASA (satelitske slike), Reuters, BKMG, Copernicus, izjave istraživača i nevladinih organizacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
