Gusti, otrovni dim sa šumskih požara na indonežanskom delu Bornea guši stanovnike i pogoršava javno zdravlje. U Pontianaku je AQI nakratko prešao 1.100, a Ministarstvo zdravlja prijavilo je preko 113.000 slučajeva respiratornih infekcija u sedam pokrajina. Vlasti primenjuju gašenje iz vazduha i zasijavanje oblaka, dok stručnjaci kao glavne uzročnike navode snažan El Niño, klimatske promene i praksu spaljivanja zemljišta.
„Dnevno udišemo otrov“: Gusti dim sa Bornea guši stanovnike, bolesti i šteta rastu
Indonesians on Borneo island say they acrid yellow haze has damaged their health (DITO)
Stanovnici indonežanskog dela ostrva Borneo bore se za vazduh dok gust, žućkasti dim od šumskih požara narušava zdravlje i dnevni život, rekli su za AFP. Mnogi osećaju peckanje u očima, glavobolju i stezanje u grudima, ali moraju da nastave sa radom ili su primorani da ostanu u zatvorenom zbog egzistencije.
U Pontianaku, glavnom gradu zapadne pokrajine Kalimantan, vazduh je bio toliko zagađen da je indeks kvaliteta vazduha (AQI) nakratko premašio 1.100 — gotovo četiri puta više od granice koja se smatra opasnom. Gusti dim je tokom vikenda paralisao i međunarodni aerodrom.
Uticaj na zdravlje i porodice
Prema Ministarstvu zdravlja, od početka požara registrovano je više od 113.000 slučajeva infekcija gornjih disajnih puteva u sedam pokrajina. Mnoge porodice su primorane da drže decu kod kuće — ili da ih šalju u jaslice i vrtiće uprkos dimu koji ulazi i u domove. Neki stanovnici koriste prečišćivače vazduha u jednoj sobi kao jedinu zaštitu.
„Oči me peku, boli me glava... Kao da svakog dana udišemo otrov,“ kaže prodavačica grickalica Desia, koja je prestala da radi jer više ne može dugo da boravi na otvorenom.
Šta vlasti rade
Lokalne vlasti pojačale su napore: gasenje požara iz vazduha (water bombing) i zasijavanje oblaka (cloud seeding) među su merama koje se sprovode. Ipak, kratkotrajne padavine koje su neki očekivali kao olakšanje često samo rasprše dim i ne uklone zagađenje.
Uzroci i razmere požara
Požari su delom podstaknuti snažnim fenomenom El Niño — za koji se očekuje da je najintenzivniji u poslednje četiri decenije — ali stručnjaci ukazuju i na klimatske promene, dugogodišnju degradaciju šuma i praksu spaljivanja zemljišta (slash-and-burn) kao ključne faktore.
Vlada je saopštila da je između januara i jula izgoreno više od 202.000 hektara zemljišta širom zemlje. Projekat Nusantara Atlas procenjuje preko 300.000 ha za isti period, a uključujući avgust ukupan obuhvat je procenio na približno 896.000 ha.
Dim se proširio i na susedne zemlje — Singapur i Maleziju — dodatno ukazujući na regionalni karakter krize.
Posledice po privredu i svakodnevicu
Za mnoge stanovnike Borneo požari nisu samo zdravstveni problem već i udarac za prihode: tržnice i ulični prodavci smanjuju radno vreme ili zatvaraju, deca propuštaju školu, a ljudi sve češće gube poverenje u brze i efikasne odgovore nadležnih.
„Sada se samo nadam kiši. Prestala sam da očekujem išta od vlade,“ kaže Desia, sumirajući osećaj bespomoćnosti kod mnogih pogođenih.
Pomozite nam da budemo bolji.
