Mapa: Indonežanski požari šire otrovni smog po jugoistočnoj Aziji dok raste pretnja El Nino

Požari u Indoneziji stvaraju gust, toksičan smog koji ugrožava kvalitet vazduha i u gradovima stotinama milja dalje, dok vlasti upozoravaju da bi situacija mogla da se pogorša jer se očekuje vrhunac fenomena El Nino.

Širenje požara i brojevi

Požari su između januara i jula zahvatili više od 200.000 hektara, uključujući približno 95.000 hektara u julu. Prosečne temperature u julu dostigle su najviši nivo u poslednjih 35 godina, što je dodatno pogoršalo uslove za širenje vatre.

Satellite image shows active fires across southeast Asia (Nasa Earthdata)

Uzroci i odgovornost

Indonezijski ministar šumarstva Raja Juli Antoni rekao je da su „hotspot“ tačke na Kalimantanu i Sumatri opale krajem avgusta, ali je upozorio da je borba daleko od završene. Zvaničnici navode da su uslovi suše, pojačani zbog El Nino, pogoršali požare, ali i da je većina požara prouzrokovana ljudskim delovanjem — često paljenjem trave i šume radi čišćenja zemljišta za poljoprivredu ili druge ekonomske aktivnosti.

Vlasti su izdale kazne za šest dozvoljenih korisnika šumskih koncesija i pritvorile 72 osobe osumnjičene za izazivanje požara. Satelitski podaci su identifikovali 42 kompanije sa koncesijama visokog rizika.

Veterinarians give treatment to an orangutan named Sampurna after it was rescued from near a wildfire (Reuters)

Reakcije i mere gašenja

Za suzbijanje vatre korišćene su tehnike za modifikaciju vremena, uključujući zasipanje oblaka, kao i avionsko gašenje (water bombing). Operacije su aktivne u pet provincija na Borneu, gde su veliki delovi tla prekriveni tresetnim močvarama koje mogu tinjati i nakon što površinski plamen utihne.

Uticaj na ljude i zdravlje

U Palangkaraji (Central Kalimantan) satni indeks PM2.5 prema IQAir dostigao je 780, a u Pontianaku (West Kalimantan) 593 — vrednosti koje ukazuju na ekstremno opasno zagađenje vazduha. Indonezijsko ministarstvo zdravlja je prijavilo da je oko 13.500 ljudi lečeno zbog respiratornih infekcija u julu i avgustu, dok su ukupne hospitalizacije od početka požara prešle 50.000. Procene pokazuju da je oko 5,5 miliona ljudi direktno izloženo dimu na Borneu i Sumatri.

Haze blankets Metro Manila (AP)

Volonter vatrogasac Akhmad Rijani umro je nakon što se srušio tokom gašenja požara u Palangka Raji; kao odgovor uvedeni su obavezni zdravstveni pregledi za sve volontere i osoblje.

Uticaj na divlje životinje

Požari su snažno pogodili divlje vrste. Spasioci su evakuisali i lečili najmanje sedam borneanskih orangutana pogođenih požarima. Borneanski orangutan je kritično ugrožena vrsta: populacija se smanjila za više od 50% u poslednjih 60 godina, a preostalo je oko 120.000 jedinki, prema WWF-u.

Regionalne posledice

Dim je prešao granice i pogodio susedne zemlje. ASEAN je aktivirao najviši nivo prekograničnog upozorenja za smog (nivo 3). U Sarawaku (Malezija) indeksi su prelazili 400, a u nekim oblastima registrovani su nivoi iznad 300, što je dovelo do zatvaranja škola i otkazivanja javnih događaja. Na Filipinima su gradovi u Metro Manili zabeležili nezdrave vrednosti PM2.5, što je naložilo obustavu nastave u učionicama u nekim opštinama.

Brunej i Singapur su takođe izdale upozorenja i zdravstvene savete dok meteorološke prognoze ukazuju da može biti pogođeno i jugozapadni Tajland, Kambodža i Vijetnam.

Emisije i klimatski efekti

Prema Copernicus Atmosphere Monitoring Service, Indonezija je između avgusta i septembra proizvela procenjenih 46 megatona ugljenika iz požara, što je ekvivalent godišnjim emisijama oko 45 termoelektrana na ugalj; približno 38 megatona poteklo je iz Kalimantana. To je najviši nivo za taj period od 2003. godine.

Zaključak: Požari u Indoneziji predstavljaju ozbiljnu kombinaciju ljudskih propusta i klimatskih uslova, sa teškim posledicama po zdravlje, biodiverzitet i regionalnu klimu. Potrebne su hitne, koordinisane mere — lokalne, nacionalne i međunarodne — kako bi se smanjila šteta i sprečila eskalacija u narednim mesecima.