Indonežanski vatrogasci na Borneu iscrpljeni su zbog širokih požara koji pogađaju tresetne i šumske površine, podstaknuti snažnim El Niño efektom, sušenjem treseta i praksom spaljivanja zemljišta. Timovi imaju ograničenu opremu — samo dve cisterne po 6.000 l, manjak creva i problema s dovodom vode. Zagušenje dima dovelo je do zatvaranja stotina škola, zagađenja vazduha u Pontianaku preko 500 µg/m³ PM2.5 i izloženosti oko 35 miliona ljudi.
Požari Na Borneu Nadmašuju Sposobnosti Vatrogasaca: Gust Dim, Hiljade Učenika Kod Kuće
Indonesian firefighters on Borneo island are struggling to keep up with the blazes that have spread haze across the region (BAY ISMOYO)
Umorni i preopterećeni, indonežanski vatrogasci na ostrvu Borneo ne uspevaju da zaustave požare koji gutaju tresetne ravnice i šumske površine, ostavljajući zajednice obavijene gustim, lepljivim dimom.
Oprema i logistika pod pritiskom
Timovi na terenu, poput vatrogasne jedinice u regionu Sintang, rade bez predaha. "Izmoreni smo. Ponekad gasimo požare do svitanja. Ponekad ne spavamo", rekao je šef ekipe Sampe Ritonga dok je stajao na mestu aktivnog tresetnog požara, razdvojenog od naselja uskom zemljanom stazom.
Njegov tim raspolaže samo sa dve cisterne od po 6.000 litara koje koriste naizmenično dok se jedna dopunjava, a suočavaju se i sa manjkom creva i druge osnovne opreme. Sa niskim nivoima reka često moraju da traže vodu u kanalima i malim rekama, što usporava intervencije.
Razlog požara i razmere
Stručnjaci ukazuju na kombinaciju faktora: snažan El Niño koji suši region, dugogodišnje krčenje šuma i praksu spaljivanja zemljišta (slash-and-burn), kao i posledice klimatskih promena. Ekološki aktivisti navode da velike plantaže (palmino ulje, celuloza) isušuju treset, čineći ga izuzetno zapaljivim.
Prema praćenju Nusantara Atlasa, ove godine je u Indoneziji izgorelo više od 285.000 hektara, od čega oko 38.000 ha u Zapadnom Kalimantanu. Greenpeace procenjuje da je oko 35 miliona ljudi u Indoneziji izloženo toksičnom dimu.
Zdravstvene i društvene posledice
Dim je doveo do ozbiljnog pogoršanja kvaliteta vazduha u gradovima poput Pontianaka, gde je PM2.5 na pojedinim mernim tačkama prelazio 500 µg/m³ — više od 100 puta preporučene vrednosti Svetske zdravstvene organizacije. Stotine škola su zatvorene, oko 200.000 učenika u Zapadnom Kalimantanu trenutno pohađa nastavu od kuće, a lokalne zdravstvene službe beleže porast respiratornih oboljenja.
"Prvo sam tražila pomoć. Kontaktirala sam predsednika sela, zamolila za asistenciju... Uplašena sam. Stvarno uplašena," rekla je stanovnica Sutrismi opisujući trenutak kada je čula pucketanje i videla dim iz treseta.
Odgovor vlasti i zahtevi
Provincijska vlast navodi da ima gotovo 14.500 vatrogasaca na terenu, sa devet aviona za gašenje vodom, tri za patrolu i jednim za zasnivanje oblaka. Međutim, lokalni komandiri traže dodatnu opremu, vodu i logističku podršku. Aktivisti, uključujući Greenpeace, pozivaju vladu da proglasi požare nacionalnom katastrofom kako bi se mobilisali svi resursi i osigurala zdravstvena pomoć ugroženim zajednicama i spas divljih životinja.
Situacija ostaje ozbiljna dok El Niño potresa regione i dok se ne ubrzaju mere za zaštitu tresetnih i šumskih staništa.
Pomozite nam da budemo bolji.
