Najsnažniji CME stiže u sredu — nova šansa za severna svetla nad Jutom i ostatkom SAD

Retka pojava aurora borealis: šta se dogodilo i kada može ponovo da se vidi

Masivna izbacivanja solarne plazme stvorila su retku priliku da se u utorak uveče posmatraju severna svetla (Aurora Borealis) preko velikog dela kontinentalne Srbije — izvinite, SAD — uključujući i većinu Jute. Za one koji su propustili višebojni spektakl, meteorolozi upozoravaju da bi nastavak koronalnih izbacivanja mogao doneti ponovni prikaz aurora već u sredu.

Šta su koronalna izbacivanja mase (CME)?

Koronalna izbacivanja mase, poznata kao CME (eng. coronal mass ejections), predstavljaju ogromne mehuriće koronalne plazme prožete intenzivnim magnetskim poljima koja Sunce izbacuje tokom nekoliko sati, objašnjava NASA. Vizuelno često podsećaju na velike, uvijene vrpce koje naučnici nazivaju „flux rope”.

Kako CME utiču na Zemlju i kada stižu

CME obično putuju od 15 do 18 sati dok ne stignu do Zemlje. Kada stignu, mogu izazvati velike poremećaje u Zemljinoj magnetosferi — naročito ako dođe do efikasne razmene energije između solarnog vetra i prostor oko Zemlje — navodi Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA). Takve geomagnetne oluje menjaju struje, plazme i magnetna polja u magnetosferi i mogu uticati na infrastrukturu poput elektroenergetskih mreža, vazduhoplovne komunikacije, radio i GPS sistema.

U utorak su došla dva CME-a koja su pokrenula geomagnetne oluje i izazvala prikaz Aurore Borealis. Očekuje se da će treći CME, koji NOAA procenjuje kao najsnažniji od tri, stići oko podneva u sredu.

„To je bila najsnažnija i najenergetskija aktivnost od svega što smo videli u tom delu svemira. Kretala se znatno brže od ova dva prethodna i verujemo da će udariti još jače nego što smo već iskusili,“ izjavio je Shawn Dahl, koordinator u NOAA Space Weather Prediction Center.

Skala i očekivanja

NOAA koristi petostepenu skalu svemirskog vremena (G1–G5) za rangiranje geomagnetnih poremećaja. Utorakova aktivnost je dostigla nivo G4, a za sredu NOAA predviđa nivo G3. Iako to znači manji intenzitet u odnosu na G4, i G3 događaji i dalje mogu prouzrokovati smetnje u sistemima i izgledati veoma impresivno na noćnom nebu.

Gde i kada gledati (posebno za posmatrače u Juti)

Za Jutu se u sredu očekuje pretežno delimično oblačno vreme, pa će vidljivost zavisiti od lokalnih uslova. Najbolje šanse za posmatranje su između zalaska sunca i ponoći — naročito u oblastima sa malo svetlosnog zagađenja.

Zašto aurora menja boje?

Različite boje aurora nastaju kada naelektrisane čestice iz solarnog vetra udare u gasove u Zemljinoj atmosferi. Prema Kanadskoj svemirskoj agenciji, objašnjenja su:

Zelena: Najčešće viđena boja; nastaje usled sudara sa molekulima kiseonika na visinama između oko 60 i 120 milja (~97–193 km).

Ružičasta i tamnocrvena: Donji rub aurore povremeno može imati ružičaste ili tamnocrvene ivice, što proizvode molekuli azota na visinama oko 60 milja (~97 km).

Crvena: Na većim visinama (između 120 i 250 milja, tj. ~193–402 km) sudari sa atomima kiseonika mogu stvoriti crvene aurore.

Plava i ljubičasta: Molekuli vodonika i helijuma mogu dati plave i ljubičaste tonove, ali su te boje često slabije vidljive ljudskom oku protiv noćnog neba.

Napomena: Ako planirate da fotografišete auroru, ponesite stativ i koristite dužu ekspoziciju, nisku ISO vrednost i širokougaoni objektiv za najbolje rezultate.