Koalicija Mohammeda Shije al‑Sudanija osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima u Iraku — oko 1,3 miliona, što je za ~370.000 više od najbližeg rivala. Izlaznost je iznosila oko 56%, ali je glasanje delimično obeležio bojkot koji je pozvao Muqtada al‑Sadr. Rezultati uglavnom prate etničke i verske granice, uz iznenađenja u Ninivi i odsustvo kurdskih mandata u Dijali. Formiranje vlade u 329‑članom parlamentu zahtevaće opsežne i dugotrajne koalicione pregovore.
Koalicija Mohammeda Shije al‑Sudanija najveća na parlamentarnim izborima u Iraku — šta sledi?
Koalicija premijera al‑Sudanija najviše glasova na izborima u Iraku
Koalicija na čelu sa iračkim premijerom Mohammedom Shijom al‑Sudanijem proglašena je pobednikom parlamentarnog glasanja, saopštila je Nezavisna visoka izborna komisija.
Prema zvaničnim podacima, koalicija „Rekonstrukcija i promena“ osvojila je oko 1,3 miliona glasova, što je približno 370.000 glasova više od drugoplasirane liste. Izlaznost je bila oko 56%, ocenio je al‑Sudani, dodajući da je to dokaz "obnavljanja poverenja u politički sistem".
Međutim, izbori su bili obeleženi i razočaranjem dela birača koji ih doživljavaju kao priliku za preuzimanje dela naftnih prihoda od strane etabliranih elita. Izlaznost je posebno opala u oblastima poput Bagdada i Nadžafa nakon što je populistički šiitski lider Muqtada al‑Sadr pozvao svoje pristalice na bojkot, nazivajući izbore "pogrešnima".
Regionalni obrasci i iznenađenja
Rezultati uglavnom prate etničke i verske linije: šiitski kandidati osvojili su mandate u provincijama sa većinskim šiitskim stanovništvom, sunitski u sunitskim oblastima, a kurdski u provincijama sa većinskom kurdskom zajednicom. Ipak, bilo je iznenađenja: u pretežno sunitskoj provinciji Niniva Demokratska partija Kurdistana (KDP) osvojila je najviše mandata, dok u provinciji Dijala, koja ima značajnu kurdsku manjinu, po prvi put od 2005. nijedan kurdski kandidat nije ušao u parlament.
Ko će sastaviti vladu?
Nijedna partija nije osvojila apsolutnu većinu u 329‑članom iračkom parlamentu, što znači da će za formiranje vlade biti potrebne opsežne koalicione pregovore. Istorijski, taj proces zna da potraje i bude veoma složen: 2021. je, na primer, Muqtada al‑Sadr napravio najveći blok, ali se potom povukao iz parlamenta posle spora sa drugim šiitskim partijama.
„Nijedna od političkih frakcija ili pokreta u proteklih 20 godina nije uspela da stekne apsolutnu većinu … pa će uslediti runde pregovora i trgovine među političkim snagama,“
rekao je za Al Džaziru novinar Ali Hashem iz Bagdada.
Izazovi nove vlade
Sledeći premijer suočiće se sa dugim popisom prioriteta: otvaranje radnih mesta, unapređenje obrazovanja i zdravstvene zaštite, borba protiv korupcije i bolje upravljanje javnim resursima. Istovremeno će morati da održi delikatnu ravnotežu između uticaja Irana i Sjedinjenih Država — zadatak dodatno otežan poslednjim promenama u regionu Bliskog istoka.
Ovi izbori predstavljaju šesti izborni ciklus u Iraku od američke invazije 2003. godine, događaja koji je radikalno promenio političku i bezbednosnu sliku zemlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
