Neandertalci možda nikada nisu potpuno izumrli — model pokazuje genetsku asimilaciju u Homo sapiens

Neandertalci možda nisu nestali — već su se genetski stopili s nama

Novo istraživanje sugeriše da neandertalci možda nisu izumrli u klasičnom smislu reči, već su postepeno genetski asimilirani u populacije ranih Homo sapiensa. Matematički model koji su razvili Andrea Amadei (Univerzitet u Rimu Tor Vergata), Giulia Lin (Swiss Federal Institute of Aquatic Science and Technology) i Simone Fattorini (Univerzitet L'Aquila) pokazuje da bi intenzivno i dugotrajno ukrštanje moglo dovesti do gotovo potpunog „razređivanja“ neandertalske genetike u roku od oko 10.000–30.000 godina.

Model se zasniva na stopama rađanja modernih lovaca-sakupljača i pretpostavci o učestalosti međusobnog parenja između dve grupe. Autori ističu da, čak i ukoliko neandertalski geni nisu donosili očiglednu selektivnu prednost, genetska drift i demografski pritisci mogu objasniti dugotrajan pad vidljivosti neandertalaca u genomu i arheološkom zapisu.

"Model pruža robustno objašnjenje za opaženi nestanak neandertalaca," navodi Andrea Amadei i dodaje da model ne isključuje druge faktore kao što su klimatske promene, gubitak genetske raznolikosti ili direktna konkurencija.

Genomske studije pokazuju da današnji ljudi neafričkog porekla nose oko 1–4% neandertalske DNK. To potvrđuje da su se dve linije razmnožavale tokom desetina hiljada godina širom Evrazije. Ako bi model uzeo u obzir i moguće adaptivne prednosti pojedinih neandertalskih alela, potpuna genetska asimilacija mogla bi biti još brža i verovatnija.

Kako se to uklapa u arheološke dokaze?

Rezultati modela slažu se s arheološkim nalazima koji ukazuju na postepeni, a ne nagli pad neandertalaca u Evropi. Savremeni pogledi na migracije Homo sapiensa iz Afrike sugerišu nekoliko talasa koji su, moguće još pre 200.000 godina, stizali u Evropu i postepeno prelivali lokalne neandertalske zajednice — metaforički, razređujući njihove gene "kao pesak u moru".

U naučnoj debati sve je više glasova koji ukazuju da Homo sapiens i neandertalci dele više sličnosti nego razlika, pa neke kolege predlažu da ih posmatramo kao različite populacije unutar šire ljudske vrste, a ne kao potpuno odvojene vrste.

Šta su nam ostavili neandertalci?

Neandertalci su bili prilagodljivi i inteligentni: pravili su složene alate, stvarali pećinsku umetnost, koristili vatru i verovatno su imali razvijene oblike komunikacije. Iako njihove kulture više ne postoje, njihov genetski trag živi u mnogim modernim populacijama — ne samo kao znatiželjna napomena, već i kao deo naše biološke istorije.

Studija je objavljena u časopisu Scientific Reports.

Napomena: Model daje ubedljivo objašnjenje jednog od mehanizama gubitka vidljivosti neandertalaca, ali ne isključuje istovremeno delovanje klimatskih, ekoloških i demografskih faktora.