Nestaje najveća prirodna šuma oraha na svetu: Arslanbob na udaru klime i ljudskih pritisaka

U Kirgistanu se tanji svetsko blago — šuma oraha u Arslanbobu

Šušteći kroz opalo zlatno lišće, meštani u šumi blizu sela Arslanbob u kirgistanskim planinama i dalje beru orahe — drevni običaj koji je decenijama predstavljao ekonomski oslonac tog kraja. Ipak, šuma koja važi za najveću prirodnu divlju šumu oraha na svetu već godinama se postepeno prorređuje.

Prekomerna ispaša stoke, ilegalna seča drva i rastuće temperature zajedno ugrožavaju drvorede i smanjuju prinose. „Šuma je nekada bila toliko gusta, a sada je prorređena“, kaže Asel Ališeva, 70-godišnja penzionerka iz Arslanboba koja decenijama sakuplja orahe.

„Nekada se nije moglo kroz nju proći. Sada ima toliko ljudi,“ dodaje ona dok ljušti orahe u skromnom putnom šatoru.

Za stanovnike regiona orasi nisu samo simbol Džalal-Abada — to je primarni izvor prihoda. "Ovako zarađujemo za život. Nema drugih načina, samo orasi. Tako hranimo decu", kaže 53-godišnja beračica Arno Narynbaeva.

Smanjeni prinosi i klimatski faktori

Na seoskoj pijaci ranije su dnevno stizale velike količine; prodavci navode da su prinosi tokom 2000-ih ponekad dostizali i do 15 tona dnevno, dok danas iznose oko 3–4 tone i nastavljaju da opadaju. Meštani objašnjavaju da su vreliji i suvlji periodi doveli do smanjenja kvaliteta — jezgra oraha ponekad pocrveni ili potamni zbog pregrejavanja i ranijeg opadanja plodova.

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije (WMO), prosečne temperature u Centralnoj Aziji porasle su oko 1,5 °C od 1991. godine, što je približno dvostruko više od svetskog proseka. Praćenje i češće pojave suša dodatno otežavaju oporavak šume i opstanak rasadnika.

Pokušaji spasavanja i lokalne inicijative

Meštani i stručnjaci pokušavaju da odgovore na izazove: u rasadniku šume Arslanbob se seju milioni sadnica, a mladi preduzetnici, poput 16-godišnjeg Abdulaziza Khalmuradova, prave tradicionalno hladno ceđeno ulje od oraha i planiraju malu preradu i izvoz. "Želim da nabavim više mašina i proizvodim ulja — ne samo od oraha, već i od kajsije", kaže on.

Međutim, rasadnike pogađa hronični nedostatak vode. "Poslednje dve-tri godine nije bilo dovoljno kiše, zemlja se osušila, a sadnice mesecima nemaju vodu", objašnjava radnik u rasadniku Temir Emirov.

Ljudi, stoka i politika

Šumski čuvari ukazuju da raste i pritisak stoke: sve veća stada gaze tlo i pojedaju mlade izdanke. Ilegalna seča, često zbog potreba za ogrevom, dodatno prorređuje šumu. Lokalna uprava izriče kazne i apeluje na smanjenje broja grla, a imami su pozivali vernike da sačuvaju drveće.

Neki predlažu strože mere — oporezivanje viška stoke ili zabranu ispaše blizu naselja — dok drugi vide mogućnost u dodatoj vrednosti proizvoda: pravljenje ulja, parfema i drugih prerađevina koje bi povećale prihode i motivisale meštane da bolje čuvaju šumu.

Šta sledeće?

Arslanbob je jedinstven po bogatstvu divljih orahovih staništa i biološkoj raznolikosti. Njegova sudbina zavisi od kombinacije lokalnih mera zaštite, ulaganja u održive izvore prihoda i šireg odgovora na klimatske promene. Bez hitnih i koordinisanih napora, ovo prirodno blago moglo bi biti ozbiljno ugroženo — sa posledicama po celu zajednicu.

Glavni izvori: intervjui sa meštanima i lokalnim čuvarima šume, podaci WMO i terenski izveštaj AFP-a.