„Parni kotlovi“ u Amazoniji: kako je ekstremna vrućina ubila više od 150 delfina

Studija otkriva da su rekordne temperature pretvorile neka amazonska jezera u smrtonosne "parne kotlove"

Nova studija objavljena ovog meseca u časopisu Science daje objašnjenje za masovni pomor delfina u centralnoj Amazoniji krajem 2023. godine. Istraživači zaključuju da je kombinacija rekordne vrućine, ozbiljne suše i specifičnih hidroloških uslova dovela do fatalnog zadržavanja toplote u plićim jezerima.

Ključni nalaz: u jezeru Tefé površinska temperatura vode dosegnula je ≈41 °C (105,8 °F) — nivo koji je neodrživ za većinu vodenih organizama. U roku od nedelju dana u tom jezeru su pronađena više od 150 ugroženih rečnih delfina, među kojima su bile vrste roze delfin (Inia geoffrensis) i tucuxi.

Istraživači su rekonstruisali hidrološke i termalne uslove u deset jezera centralne Amazonije i identifikovali smrtonosnu kombinaciju faktora: intenzivna sunčeva radijacija, plitka voda, gotovo odsustvo vetra i velika mutnoća vode (sediment i suspendovane čestice) koja efikasno zadržava toplinu. Zbog toga se toplota nije samo zadržavala na površini, već je prodirala kroz celu dubinu od oko dva metra.

„Niste mogli da stavite prst u vodu,“ rekao je hidrolog Ayan Fleischmann iz Instituta Mamirauá za održivi razvoj, vodeći autor studije, opisujući kako su temperature podsećale na geotermalne izvore.

Osim delfina, uginulo je i na hiljade riba, što je ozbiljno poremetilo snabdevanje hranom za riverske zajednice. Istraživači su u jezeru Tefé zabeležili i stresom inducirani cvet crvenih algi — simptom ekosistemskog kolapsa. Autoriteti i naučnici navode da su slični obrasci ekstremne suše i toplotnih talasa ponovljeni i 2024. godine, što ukazuje da bi ovakvi događaji mogli postati učestaliji zbog klimatskih promena.

Prethodna posmatranja pokazuju da su se amazonska jezera tokom poslednje tri decenije zagrevala prosečnom brzinom od oko 0,6 °C po deceniji, što premašuje globalni prosečni rast temperature vodenih površina. Naučnici upozoravaju da će kombinacija sve toplije klime i promenjenih padavinskih režima povećati rizik od ponavljanja ovakvih ekoloških katastrofa.

Fleischmann i kolege planiraju da rezultate predstave na predstojećem klimatskom samitu COP30 u Brazilu, gde će zagovarati trajno praćenje termalnih i hidroloških promena u amazonskim jezercima, kao i veće uključivanje autohtonih i riverskih zajednica u mere spremnosti i očuvanja.

Ekološke organizacije kao što je WWF nazvale su masovni pomor „šokantnim“ i pozvale na hitne mere zaštite biodiverziteta i lokalnih izvora hrane. Naučnici ističu da je ovaj događaj upozorenje: čak ni najizolovaniji delovi najveće prašume na svetu više nisu pošteđeni posledica ekstremnih toplotnih talasa.

Šta to znači za širu javnost? Pored neposrednog efekta na biodiverzitet, ovakvi događaji imaju direktne posledice na bezbednost hrane, egzistenciju lokalnih zajednica i integritet čitavih ekosistema. Dugoročno praćenje, ranije upozoravanje i uključivanje lokalnih znanja ključni su elementi odgovora na rastuću opasnost od ekstremnih temperatura.