Apel Džejn Gudal: Spasimo planetu za buduće generacije

Apel Džejn Gudal za buduće generacije

Prolazimo kroz mračna vremena — politički, društveno, a posebno ekološki. Hiljadama godina rani ljudi, kao i većina životinjskih vrsta, živeli su u ravnoteži s prirodom: lovci-sakupljači uzimali su samo ono što je neophodno za preživljavanje. Kako su se ljudske zajednice širile, rasla je i potražnja za resursima — do tačke koja postaje neodrživa.

U mnogim slučajevima potreba je prerasla u pohlepu. Previše ljudi zapalo je u materijalistički način razmišljanja, gde se uspeh meri posedovanjem i rastom bogatstva. Pojavila se zabluda da neograničeni ekonomski rast može postojati na planeti s ograničenim resursima. Milioni i milijarde ljudi udaljili su se od prirode i sve više žive u virtualnom svetu koji oblikuje tehnologija.

Veći deo svog života posvetila sam proučavanju neverovatnih životinja s kojima delimo — ili bismo trebali deliti — ovu planetu. Shvatila sam koliko su ekosistemi složeni: svako biljno i životinjsko biće povezano je i ima ulogu u toj mreži života. Šimpanze koje moj tim i ja posmatramo i štitimo od 1960. godine izuzetno su slične nama: mogu živeti duže od 60 godina, imaju različite ličnosti, stvaraju bliske porodične veze i koriste i prave alate. Pokazuju emocije nalik našima — ljubav, saosećanje, radost, tugu — žive u složenim zajednicama i teritorijalne su. Kao i ljudi, mogu biti agresivne, ali i brižne i altruistične.

Postoji jedna velika razlika koja nas odvaja od šimpanzi i drugih životinja — eksplozivni razvoj ljudskog intelekta. Mnoge životinje — ne samo veliki majmuni, već i slonovi, kitovi, pacovi, svinje, ptice, hobotnice pa čak i neki insekti — mnogo su inteligentniji nego što se nekad verovalo, ali nijedna sposobnost ne doseže intelekt koji nam je omogućio istraživanje svemira, dubina okeana i stvaranje interneta i veštačke inteligencije.

Nažalost, iako smo nesumnjivo najintelektualnije biće koje je ikada živelo na Zemlji, ne možemo tvrditi da smo najmudriji — jer bismo tada čuvali jedini dom koji imamo.

Izgubili smo mudrost koju i danas nalazimo kod mnogih autohtonih naroda, koji velike odluke donose razmišljajući o tome kako će one uticati na buduće generacije. Dobra vest je da počinjemo da koristimo svoj intelekt i za popravku te mreže života. Razumevanje kompleksnosti prirodnog sveta omogućava nam da sarađujemo i lečimo štetu koju smo naneli.

Nadanje: obnova je moguća

Put koji smo izabrali — neodrživa potrošnja i uništavanje prirodnih resursa — doveo nas je do krize: porast koncentracije ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte, promene klimatskih obrazaca, masovan gubitak vrsta, krčenje šuma, isušivanje močvara, izbeljivanje koralnih grebena i uništavanje travnjaka. Iako ne možemo u potpunosti vratiti sve što je izgubljeno, mnogo toga možemo uraditi da započnemo proces ozdravljenja. Priroda, kada joj se pruži šansa, ima izuzetnu sposobnost regeneracije — šume se mogu obnoviti, reke očistiti, ugrožene životinje dobiti novu priliku.

Knjiga Tima Kristofersena Generation Restoration predstavlja poziv na akciju i mapu puta za obnovu degradiranih ekosistema na planetarnom nivou. To je i poziv da preispitamo svoj odnos prema Majci Prirodi, da ponovo osetimo strahopoštovanje i zahvalnost za njenu lepotu i raznovrsnost — jer je naša dobrobit neraskidivo povezana sa zdravljem ekosistema: šuma, okeana, pašnjaka, močvara i drugih staništa.

Šta treba da uradimo

• Srediti politiku i poslovne prakse tako da zaštita i obnova prirode postanu prioritet.
• Smanjiti neodržive stilove života i istovremeno ublažiti siromaštvo.
• Transformisati industrijsku poljoprivredu — smanjiti upotrebu pesticida, herbicida i veštačkih đubriva.
• Rešavati problem zagađenja i otpada i ulagati u obnovljive tehnologije.
• Uključiti lokalne zajednice i stvoriti održive izvore prihoda koji ne uništavaju okolinu.

Iskustvo Programa zajedničkog upravljanja prirodom Instituta Džejn Gudal u šest zemalja pokazuje da zajednice postaju partneri u očuvanju kada im se omogući dostojanstven način života uz zaštitu staništa. U mnogim kulturama odnos prema prirodi i dalje je snažan — imamo mnogo šta da naučimo od autohtonih zajednica kako bismo obnovili odnos poštovanja prema svetu od kojeg zavisimo.

Ekonomija zasnovana isključivo na rastu kakvog smo do sada poznavali više ne može biti naš jedini cilj. Moramo prioritet dati zdravlju planete i njenih stanovnika, a istovremeno obezbediti ljudske potrebe i smanjiti pohlepu. To neće biti lako, ali je neophodno ako želimo budućnost u kojoj ljudi i priroda napreduju zajedno.

Mladi već deluju — pokreti za klimatsku pravdu, očuvanje prirode i rewilding dobijaju zamah. Ali oni ne mogu sami. Svako od nas može doprineti: od pojedinačnih izbora do pritiska na kompanije i političare. Kada dovoljno ljudi — posebno u korporativnom svetu — prepozna hitnost, politička volja za teške, ali neophodne odluke će rasti.

Izvod iz knjige Tim Christophersen, Generation Restoration, uz dozvolu izdavača Wiley. Copyright © 2026 Tim Christophersen. Sva prava zadržana.

Kontakt: letters@time.com