Naučnici su objasnili zašto je oblak prašine koji prati Mesec nagnut prema sunčanoj strani: toplota na osvetljenoj strani povećava broj i visinu čestica izbačenih udarima mikrometeoroida. Maksimalno izmerena gustina iznosi tek 0,004 čestice/m3, ali je lokalno veća uz jutarnji terminator. Računarske simulacije pokazuju da i temperatura i kompaktnost lunarnog tla odlučuju koliko prašine se izbacuje. Tim planira da istraži slične pojave na drugim telima, pre svega na Merkuru.
Otkriven razlog za „nagnuti“ oblak prašine koji prati Mesec
Nagnuti oblak koji uvek prati Mesec
Mesec ima malo poznatog pratioca — blago nagnut oblak prašine koji ne napušta njegovu blisku okolinu. Oblak je gušći na strani Meseca okrenutoj ka Suncu i naročito se ističe uz jutarnji terminator, liniju koja razdvaja dan i noć na lunarnoj površini.
Kako nastaje lunarni oblak
Mikrometeoroidi — sitne čestice stena prečnika reda veličine ~1 mm — neprestano udaraju u površinu Meseca brzinama karakterističnim za svemir. Nekoliko tona ove kosmičke prašine udari u Mesec svakog dana. Konstantno bombardovanje razbija veće kamenčiće i podiže fini lunarni prah (regolit) iznad površine, stvarajući širok i razređen oblak koji se prostire stotinama kilometara, ali je suviše razređen da bi bio vidljiv golim okom.
„Maksimalna izmerena gustina bila je svega 0,004 čestice po kubnom metru“, rekao je Sebastian Verkecke, vodeći autor nove studije za Live Science.
Zašto je oblak nagnut prema Suncu?
Tim istraživača smatra da ključ leži u ogromnim temperaturnim razlikama između sunčane i tamne strane Meseca: tokom dana temperatura na površini može dostići oko 285 °C, dok noću pada na približno −183 °C. Istraživači su izveli računarske simulacije udara mikrometeoroida pri različitim temperaturama kako bi prikazali kako regolit reaguje na udarce u uslovima dana i noći.
Simulacije su pokazale dva važna efekta:
- Temperatura: Toplija površina oslobađa veći broj čestica i podiže ih na veću visinu — udari su efikasniji pri većim temperaturama.
- Kompaktnost tla: Čvršće, sabijenije zone tla pri udaru oslobađaju više prašine, dok labavije i „pufnastije“ površine upijaju energiju i izbacuju manje materijala.
Kombinacija ovih faktora objašnjava zašto oblak izgleda „nagnuto“ — stalni udari na toplijoj, osvetljenoj strani proizvode više i dalje rasute čestice nego udari na hladnoj strani.
Šta ovo znači i šta sledi
Razumevanje ponašanja lunarnog praha važno je za planiranje budućih misija i za procenu kako sitni udari utiču na površine drugih telesa u Sunčevom sistemu. Istraživači planiraju da prošire studiju na druge planete i satelite, sa posebnim interesovanjem za Merkur, čije ekstremno visoke dnevne temperature mogu stvoriti još nepravilniji oblak prašine.
Napomena: iako oblak pokriva veliki volumen oko Meseca, njegova izuzetno mala gustina znači da je nevidljiv bez specijalizovanih instrumenata.
Pomozite nam da budemo bolji.
