Šta sledi u Iraku: težak i neizvestan put ka formiranju vlade

Posle parlamentarnih izbora u Iraku, premijer Mohammed Šija al‑Sudani proglasio je pobedu svoje koalicije koja je, po preliminarnim rezultatima, postala najveći blok – ali i dalje bez apsolutne većine potrebne za samostalno formiranje vlade.

Sudani će morati da obezbedi podršku drugih stranaka, pretežno iz šiitske većine, kako bi dobio drugi mandat. Pošto nijedan jedinstveni blok ne dominira u novom parlamentu, ključne stranke se spremaju na nedeljne ili čak mesečne pregovore radi formiranja najveće koalicije i nominacije premijera.

Kako se formira vlada?

Imenovanje premijera i sastavljanje vlade u Iraku često su dugi i komplikovani procesi. Uobičajeno, mesta u parlamentu služe kao pregovarački adut: koalicije trguju ministarskim mestima, podrškom za ključne funkcije i ustupcima u programu.

Preliminarni podaci o broju glasova po listama i provincijama su objavljeni, ali konačna raspodela poslaničkih mesta biće poznata tek po zvaničnom prebrojavanju i potvrdi mandata. U praksi, novoizabrani poslanici ponekad menjaju strane, što dodatno komplikuje formiranje stabilne većine.

U skladu s iranskom političkom konvencijom, mesto premijera pripada šiitskom lideru, predsednik parlamenta obično je sunita, a predsedništvo, uglavnom ceremonijalno, pripada Kurdu.

Mogući ishodi i glavne prepreke

Do sada se kao jedini ozbiljan kandidat izdvaja aktuelni premijer Sudani, koji je relativno nepoznat pre svoje 2022. nominacije. Unutar Koordinacionog okvira (Coordination Framework), saveza šiitskih frakcija koji je doveo Sudanija na vlast 2022, postoje podele oko njegove ponovne kandidature. Nuri al‑Maliki i drugi istaknuti lideri navodno su skeptični, zabrinuti da je Sudani tokom prvog mandata koncentrisao previše ovlašćenja.

Sudani se suočava i s optužbama da su članovi njegove kancelarije bili umešani u prisluškivanje telefona političara, što dodatno narušava poverenje između saveznika.

Jedan izvor iz glavne partije Koordinacionog okvira rekao je za AFP da je postojala namera da se savez ponovo ujedini i formira najveći blok koji će odrediti premijera i učestvovati u izboru predsednika parlamenta, njegovih zamenika i predsednika države.

Šta su pokazali prethodni izbori?

Istorija pokazuje da i drugi pobednici često završe sa pregovorima i kompromisima: na primer, 2010. blok Ijada Alavija osvojio je najviše mesta, ali je nakon dugih pregovora Nuri al‑Maliki ponovo formirao vladu. Godine 2021. Moktada Sadrov blok bio je najjači po broju mesta, ali se povukao iz parlamenta posle spora koji je prouzrokovao nasilje u Bagdadu; u toj praznini Koordinacioni okvir je konsolidovao uticajne šiitske snage i doveo Sudanija na vlast.

Uloga Teherana i Vašingtona

Decenijama je Irak bio poprište takmičenja između SAD i Irana. Novi premijer moraće da balansira između uticaja Teherana i očekivanja Vašingtona. Iran podržava naoružane i političke grupacije koje su ojačale i u političkom i u finansijskom pogledu; Teheran pokušava da očuva svoj uticaj i tržište za svoje proizvode. S druge strane, SAD vrše pritisak na Bagdad da smanji moć Iranu naklonjenih milicija.

Prošle nedelje irački ministar spoljnih poslova Fuad Husein naveo je za saudijski kanal Al‑Hadath da se šest proiranskih frakcija nalazi na američkoj crnoj listi – podatak koji će biti važan faktor u formiranju nove vlade.

Šta sledi?

Očekuju se pregovori o koalicijama koji će odrediti da li Sudani može da okupi dovoljnu većinu ili će se pojaviti kompromisno rešenje koje uključuje druge šiitske lidere i spoljne aktere. Proces može potrajati nedeljama ili mesecima, a rezultat će diktirati unutrašnju politiku Iraka i njegov položaj između regionalnih i globalnih sila.

Ukratko: politička dinamika u Iraku ostaje fluidna – najveći blok po preliminarnim rezultatima je poznat, ali stvarna borba za formiranje vlasti tek počinje.