25 zemalja optuženo za saučesništvo u ratu u Gazi — izveštaj razotkriva velike isporuke nafte Izraelu

Izveštaj "Behind the Barrel": 25 zemalja poslalo 21,2 miliona tona nafte Izraelu tokom rata u Gazi

Analiza nevladine organizacije Oil Change International, predstavljena na UN klimatskom samitu COP30 u Brazilu, utvrdila je da je 25 država učestvovalo u 323 pošiljke sirove i prerađene nafte ukupne količine 21,2 miliona tona poslatih u periodu od 1. novembra 2023. do 1. oktobra 2025. Izveštaj je naručila istraživačka firma Data Desk.

Azerbejdžan i Kazahstan su, prema analizi, bili daleko najveći dobavljači sirove nafte, pokrivajući oko 70 % pošiljki sirove nafte upućene Izraelu. Među glavnim izvoznicima prerađenih petrolejskih proizvoda navode se Rusija, Grčka i Sjedinjene Države — pri čemu se SAD izdvajaju kao jedini identifikovani izvor vojnog avionskog goriva JP-8, koje se koristi u vojnim avionima i drugim vojnim sistemima.

Shady Khalil iz Oil Change International upozorio je novinare:

Države rizikuju da postanu saučesnici u genocidu prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Izveštaj povezuje komercijalne tokove fosilnih goriva sa mogućnošću podrške ili olakšavanja vojnih operacija, naglašavajući kako ista industrija koja pokreće klimatske promene može doprineti i produbljivanju humanitarne krize.

Kontekst sukoba i međunarodne reakcije

Sukob je izbio u oktobru 2023. nakon napada oružane grupe Hamas, kada su prema zvaničnim podacima i AFP-ovom obračunu poginule 1.221 osobe u Izraelu, uglavnom civili. Izraelske vojne operacije u Gazi su, prema podacima Ministarstva zdravlja Pojasa Gaze — čije podatke Ujedinjene nacije ocenjuju relevantnim — dovele do više od 69.000 poginulih Palestinaca.

Od 10. oktobra je na snazi uglavnom poštovan prekid vatre, ali povremeni oružani incidenti i dalje se prijavljuju. Među međunarodnim pravnim koracima koji su usledili, UN-ove institucije i nezavisni istražni timovi istupili su sa ozbiljnim optužbama o kršenju međunarodnog humanitarnog prava; takođe, Međunarodni sud pravde (ICJ) izdao je privremene mere u vezi sa zahtevom Palestine, a slučaj je i dalje predmet sudskih postupaka na međunarodnom nivou.

Irene Pietropaoli, viša saradnica za poslovanje i ljudska prava pri British Institute of International and Comparative Law, istakla je da države imaju obavezu da sprovode pravne mere ICJ-a i da razmotre rizike od saučesništva pri pružanju vojne ili druge potpore.

Ana Sanchez Mera, koordinatorica inicijative Global Energy Embargo for Palestine, na panelu je naglasila da nije jednostavno praviti jasnu distinkciju između civilne i vojne upotrebe energije: „To je jedan sistem kolonijalne okupacije“, navela je, kao primer navodeći zajedničku elektroenergetsku mrežu koja napaja i Izrael i okupirane teritorije.

Posledice su već delovale na spoljnu politiku: u avgustu 2024. Kolumbija je objavila privremenu obustavu izvoza uglja za Izrael. Zvanični podaci pokazuju da je Brazil poslednji put direktno slao naftu u Izrael u martu 2024, dok su predstavnici radničkih sindikata u Rio de Janeiru tvrdili da su pošiljke mogle biti preusmeravane preko trećih zemalja.

Zašto je izveštaj bitan

Izveštaj otvara pitanja odgovornosti država koje izvoze energente tokom oružanih sukoba i poziva na veće transparentnosti u trgovini energijom, kao i na poštovanje međunarodnog prava. Dok se svetski lideri okupljaju na COP30, autori izveštaja traže da klimatske i bezbednosne politike budu sagledane zajedno — jer energetski lanci mogu imati direktan uticaj na humanitarne posledice sukoba.

Izvori: Oil Change International (izveštaj "Behind the Barrel"), Data Desk, AFP, Ministarstvo zdravlja Pojasa Gaze, izjave stručnjaka i predstavnika organizacija navedenih u tekstu.