U naselju Nuevo Amanecer oko 2.000 porodica živi u strahu jer kandidati krajnje desnice u Čileu najavljuju racije, pritvaranja i masovne deportacije neregistrovanih migranata. Među stanovnicima su pretežno Haitijanci, Peruanci, Venecuelanci i Kolumbijci, a mnogi su u Čileu već izgradili dom i porodice. Kandidati poput Jose Antonio Kasta predlažu ograde i vojnu prisutnost duž 861 km granice; migranti upozoravaju da bi takve mere ostavile porodice bez pristupa zdravstvu i obrazovanju.
„Ceo moj život je ovde“: migranti u Čileu strahuju od oštrih mera krajnje desnice
„Ceo moj život je ovde“: migranti u Čileu strahuju od oštrih mera krajnje desnice
U improvizovanom naselju pored napuštene deponije, stanovnici s nelagodom prate ishod predsedničkih izbora u Čileu. Mnogi birači podržavaju politike koje bi dovele do masovnih racija i deportacija, što izaziva strah među oko 2.000 porodica koje žive u naselju Nuevo Amanecer.
Životi koji su izgrađeni daleko od domovine
U Nuevo Amanecer, zapadno od Santjaga, dominiraju skromne kuće od cigle sa limenim krovovima. Među stanovnicima su pretežno Haitijanci, Peruanci, Venecuelanci i Kolumbijci — mnogi su prešli Andes peške i ušli u Čile uz pomoć krijumčara.
„Ako me izbace, šta da radim. Ali da sama odlučim i odem? Neću“, kaže 30‑godišnja Suhey Garcia, koja je sa suprugom i troje dece iz Venecuele došla 2020. „Izgradila sam svoj život ovde.“
Politički pritisak i predložene mere
Nelegalna migracija postala je jedno od ključnih izbornih pitanja. Dva kandidata sa krajnje desnice, uključujući Jose Antonio Kasta i Johannesa Kaisera, najavila su stroge mere: racije, pritvaranje neregistrovanih migranata — pa i dece — u pritvornim centrima, kao i masovne deportacije. Kast je pozvao migrante da „prodaju i odu sami“ ili će, kako tvrdi, biti izbačeni i izgubiti sve.
On je takođe najavio i fizičke barijere na granici sa Bolivijom — rovove, ograde i raspoređivanje trupa na kritičnim mestima duž granice dugu 861 kilometar — što analitičari porede sa retorikom iz kampanja u drugim zemljama.
Statistika i posledice
Populacija migranata u Čileu se udvostručila u proteklih sedam godina i sada čini oko 8,8% ukupne populacije. Među njima su gotovo 700.000 Venecuelanaca. Do sada su mnogi neregistrovani strani državljani mogli relativno neometano da žive u Čileu — da koriste zdravstvene usluge i javne škole — ali novi zakoni otežavaju regulisanje statusa.
Kandidati krajnje desnice najavili su ukidanje pristupa određenim javnim uslugama za neregistrovane migrante, što bi moglo ostaviti porodice bez zdravstvene zaštite, obrazovanja i prihoda. Stanovnici Nuevo Amanecer žive skromno: imaju tekuću vodu, ali ne i kanalizaciju, a kuće su često ilegalno priključene na struju.
Reakcije migranata
Migranti ističu da nisu došli da prave probleme već da zarade za život i obezbede decu. „Mislim da je to nepravedno — svi smo ljudi“, kaže Garcia. Drugi stanovnici mole za mogućnost regularizacije: „Dajte nam papire da ne moramo da živimo ilegalno“, poručuje partner Kolumbijke Nancy Guevara.
Čak i oni sa legalnim statusom strahuju od posledica: Wilmer Carvajal, Peruanac koji u Čileu živi 13 godina, plaši se da bi naselje moglo biti srušeno i da bi porodice ostale na ulici.
Šira slika
Predložene mere otvaraju pitanja o ljudskim pravima, međunarodnim obavezama i praktičnim posledicama za ekonomiju i društvo. Dok jedni traže strožu kontrolu granica, drugi upozoravaju na humanitarne i društvene troškove naglog i masovnog izbacivanja ljudi koji su već učvrstili svoje živote u Čileu.
ps/cb/dw — izveštaj iz Nuevo Amanecer, Čile
Pomozite nam da budemo bolji.
